Groblje riba

Pravo je čudo što je nešto i moglo da živi u naslagama mulja, negde debelim i po četiri metra, visokoj travuljini i gomilama smeća u priobalju

Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, i preostala riba u Aleksandrovačkom jezeru doživeće istu sudbinu baš kao i oko dve tone tolstolobika, štuke i šarana koji su završili na „Meterisu“. Ribolovci procenjuju da ribe mogu da izdrže još najduže dva meseca, te da u jezeru ima još oko tri tone. A jedino rešenje je, slažu se svi, da se riba prebaci u neku zdraviju sredinu, ispusti voda iz jezera, očisti od mulja i trave i ponovo napuni vodom i ribom. Pitanje na koje niko, međutim, nema odgovor je – ko će to da uradi i s kojim parama?

BAČENE PARE

Aleksandrovačko jezero već godinama unazad liči na ustajalu, smrdljivu baruštinu. Pravo je čudo što je nešto i moglo da živi u naslagama mulja (negde debelim i po četiri metra), visokoj travuljini i gomilama smeća u priobalju. Ribolovci već godinama kukaju da Aleksandrovačko jezero treba da se sredi, nadležni klimaju glavama, obećavaju, ali ništa ne preduzimaju. Tek je krajem prošle godine opština od Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ naručila „Projekat revitalizacije Aleksandrovačkog jezera“. U martu je delo beogradskih stručnjaka prezentovano Vranjancima, a za to su Beograđani dobili preko 2,8 miliona dinara. Kako se ispostavlja nešto kasnije, bilo je to samo bacanje para, jer su odbornici na prvoj sednici u julu usvojili predlog da se napravi projekat revitalizacije Aleksandrovačkog jezera! Podrazumeva se novi, samo što je posao sada poveren gradskom Zavodu za urbanizam. Određen je i rok – 150 dana, što će reći da bi stručnjaci ove ustanove za Novu godinu trebalo da nam pokažu šta su smislili. Iako se opštinari neće složiti sa prethodnom konstatacijom da je tih 2,8 miliona moglo pametnije da se upotrebi, upravo to potvrđuju u Zavodu za urbanizam.
– Mi radimo na projektu i završićemo ga do Nove godine. Ovo što su radili iz „Černog“ može da nam koristi, ali mi i bez toga možemo da završimo posao. Recimo, oni kažu da jezero treba da se osvežava stalnim dotokom vode. Naravno da treba, ali su sve te seoske rečice i takozvane vade zatrpane i pune smeća. Ne mogu baš da budem precizan, ali procene su da će naš posao da košta oko 3,5 miliona dinara – kaže Slobodan PETROVIĆ, direktor Zavoda za urbanizam.
Petrović, međutim, otkriva ono što mnogi iz lokalne samouprave ne znaju ili se prave nevešti – kad Zavod i bude završio taj projekat revitalizacije, to onoj jadnoj ribi što se guši ništa neće da znači.
– Projekat koji mi radimo tiče se isključivo okoline jezera. Pojednostavljeno rečeno, mi ćemo isplanirati kako i gde će moći da se gradi, gde će biti putevi, pešačke staze… To sa vodom, jezerom i ribama nikakve veze nema. Dakle, oni u međuvremenu mogu da spasavaju ribu, istaču jezero, vade mulj, šta već misle da treba. To nikako neće uticati na ono što mi radimo – objašnjava Petrović.
Iako se ograđuje da „nije detaljno upućen u problem“, Petrović pretpostavlja da je glavna prepreka novac. Jer, da se sve kompletno sredi biće potrebno poprilično para. Igor Andonov, zamenik gradonačelnika, ima računicu po kojoj će opština Vranje morati da izdvoji čak 24,5 miliona dinara.
– Planirano je da jezero bude sređeno u toku sledeće godine. Voda će potpuno da bude ispuštena, izvadićemo mulj, očistićemo jezero od trave – nabraja Nela CVETKOVIĆ, članica Gradskog veća zadužena za ekologiju i zaštitu životne sredine.
Ali, ni ona nema odgovor na pitanje šta će u međuvremenu biti sa preostalom ribom. Jer, posle one katastrofe od pre dve nedelje kada je uginulo 1.600 kilograma ribe, pre nekoliko dana površinom su ponovo plutali kapitalci od po dvadesetak kilograma. Bilo ih je barem 40.
– Sve što je do mene ja ću da uradim. Čim se to desilo Andonov i ja smo otišli da vidimo. Ono je stvarno žalosno. Evo, poslali smo i dopis resornom ministarstvu da preispita ugovor koji ima sa Asocijacijom ribolovaca „Veternica“ iz Leskovca koja i gazduje jezerom – kaže Cvetkovićka.
E, ovde dolazimo do suštine problema. Mada, činjenica da Leskovčanima na dušu ide sva ona uginula riba, nikako ne smanjuje odgovornost lokalne vlasti. Jedino može da posluži kao izgovor. Upravo tako problem rešavaju u „Veternici“ – izgovorima.

IZGOVORI

– Jeste, mi gazdujemo svim vodama od Leskovca do Kosova. Upoznati smo sa situacijom na Aleksandrovačkom jezeru i sad čekamo da Institut za zaštitu životne sredine iz Niša ispita od čega su uginule ribe – kaže Mihajlo DjOKIĆ, tehnički sekretar Asocijacije ribolovaca „Veternica“.
Inače, Leskovčani u dva vranjska pecaroška udruženja – „Južna Morava“ i „Ribolovačka priča“ imaju ukupno 850 članova. Cena dozvola je 4.000 za seniore, 2.500 za omladince i 1.000 dinara za decu i žene. Od tih para 90 odsto ide u Leskovac, ostalo ostaje Vranjancima za ribočuvarsku službu i ostale tekuće troškove. Za preostale novce „Veternica“ je dužna da održava jezero, čisti ga od mulja, poribljava. Ali, to je samo mrtvo slovo na papiru.
– Nije to baš tako jednostavno kao što vi mislite. Problem je kompleksan i mi čekamo rezultate iz Niša, a onda ćemo da vidimo šta ćemo – uzrujano odgovara Djokić na pitanje kad su poslednji put bili na jezeru i, na kraju, zašto su prihvatili da rade nešto za šta, očigledno, nisu sposobni.
Njihov motiv je, međutim, više nego očigledan – po računici ribolovaca iz Vranja, godišnje u Leskovac ode više od dva miliona dinara. To ni u kom slučaju nisu pare za bacanje. Jer, Pčinjski i Jablanički okrug imaju zajedno 13 opština i ako u svakoj ima barem po 500 registrovanih ribolovaca, nije teško izračunati kolika je to vajda.
– Ne znam ni sam koliko smo im puta pisali, zvali ih da dođu da vide, upozoravali šta će da se desi. Niko nije davao ni pet para na naša upozorenja. Ovi iz Leskovca su došli sad kad je uginula riba da je pokupe. I to nisu uspeli sami da odrade, već smo im mi pomagali. Poslednji put jezero su poribili pre sedam godina i to sa 380 kilograma. Deset godina gazduju jezerom, a nisu ni privirili – ogorčen je Srđan RAJKOVIĆ, predsednik Opštinske organizacije ribolovaca „Južna Morava“.
Po njegovim rečima, od početka godine uginulo je 3,5 tona ribe. Preostalo je još oko dve. I on kaže da je jedni način da ta riba preživi da se izvadi iz jezera, prrebaci u neku drugu vodu ili proda.
– To što pričaju kako može kompresorom da se ubacuje kiseonik u vodu je čista glupost. Pa taj kompresor će samo da podigne mulj sa dna i da poguši ribe za pet minuta. Tolstolobik je veoma osetljiva riba – tvrdi Rajković.
Ne dolazi u obzir ni kosilica koja se koristi na Adi ciganliji, jer je „tamo dno tvrdo, a ovde muljevito, a i kosilica je velika pa ne bi ni stala u jezero“.
– Ne mora čak ni da se ispusti voda. Može da se dovede ogromna cisterna da izvlači mulj i vodu zajedno, a onda će i trava da padne na dno. U jezeru ima 40.000 kubika mulja – tvrdi Rajković.
Ovoga puta, nagoveštava Rajković, spremni su da „idu do kraja“. Insistiraće kod Ministarstva za zaštitu životne sredine da raskine ugovor sa „Veternicom“, mada su ga oni u januaru obnovili i dobili još pet godina. Ako ni to ne biva, onda će, kaže, da „iskažu građansku neposlušnost“. Ne, neće da blokiraju ni put ni jezero, jednostavno, neće više da uzimaju dozvole od „Veternice“.
– Pecaćemo na divlje ako treba. Dosta su Leskovčani ovde širili. Red je da mi upravljamo onim što je naše – smatra Rajković.
A ko je Vranjancima branio da se prijave na konkurs Ministarstva, ako su već nezadovoljni?
– Konkurs je bio objavljen u nekim novinama koje niko ne čita i bukvalno pet dana pre nego što je završen. U to vreme ja i nisam bio predsednik – objašnjava Rajković.
Samo, ovo liči na još jedan izgovor. Čini se da ih je u ovoj priči – previše.

HILjADU PUTA
I u udruženju ribolovaca „Ribolovačka priča“ kažu da su upozoravali Leskovčane i zvali hi „hiljadu puta“, ali uzalud.
– Nijednom nisu došli. Sve, kao, dobro, u redu, videćemo, a ovamo ništa. Jedino im je bilo važno da pokupe pare od dozvola. Nama je ostajala neka sića. Recimo od dozvole za odrasle 450 dinara, od penzionerske 200 i dečje 70. Ostalo su sve oni uzimali, a samo kod nas ima 430 članova. Mislim da ni ovog puta neće ništa da preduzmu. Doduše, i oni moraju za sve da pitaju neku inspektorku iz Hana koja određuje šta će i kako će da se radi – kažu u „Ribolovačkoj priči“.