Tomić kao Tito

Prvi čovek Kompanije uslov za mirovinu ispunio 2002, ali je i dalje, kao neprikosnoveni „Broj 1“, u stalnom radnom osnovu

Dragomir TOMIĆ, predsednik Kompanije „Simpo“, u redovnom je radnom odnosu u ovom preduzeću, iako je oba uslova za penzionisanje, starosni i radni, ispunio još 2002. godine. S obzirom da ni nakon toga nije prekinuo radni odnos
u „Simpu“, a danas ima 71 godinu života, to su i on i njegovo preduzeće prekršili Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju Republike Srbije. U „Simpu“, međutim, nezavisno od odredbi navedenog zakona, najavljuju „da za Tomića nema ograničenja što se tiče redovnog radnog odnosa, jer su u pitanju njegovo izuzetno radno angažovanje i vanredne sposobnosti, zbog čega on nikada neće biti penzioner“. I na ovom primeru jasno se vidi da se radi o nedokučivom čoveku iz druge galaksije, daleko superiornijeg od nas običnih. On odstupa od srpskog stereotipa gde se prva pomisao o penziji javlja još u osnovnoj školi; ne, on je perpetuum mobile, neuništive, večne energije.

BIOGRAFIJA

Na pitanje kada je Dragomiru Tomiću prestao radni odnos, i pod kojim ga je uslovima „Simpo“ angažovao nakon penzionisanja, Siniša MITIĆ, direktor Sektora za informisanje vranjske fabrike nameštaja, daje jasan i kategoričan odgovor.
– Dragomir Tomić je predsednik AD „Simpo“ na osnovu odluka najviših organa akcionarskog društva, Skupštine akcionara i Upravnog odbora, a u skladu sa zakonom i normativnim aktima preduzeća. Tomić nije penzioner i u redovnom je radnom odnosu, a imajući u vidu njegovo radno angažovanje i izuzetne sposobnosti, on penzioner nikada neće biti – eksplicitan je Mitić.
Mitićev iznad svega indikativan odgovor, sa političko-ideološkog aspekta, neodoljivo asocira na nekadašnji zakon o izboru predsednika SFRJ, kojim je bilo predviđeno da za Josipa Broza Tita nema ograničenja „zbog njegovih istorijskih zasluga“. Ipak, upoznavanje sa detaljima iz Tomićeve biografije ukazuje na mogućnost kršenja važećeg Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i u drugi plan stavlja elemente idolopoklonstva, sadržane u odgovoru Siniše Mitića. Tomić je rođen 1937. godine i danas ima 71 godinu života, a 65 godina, kao starosni uslov za penzionisanje, ispunio je 2002. godine.
Sticajem određenih životnih okolnosti, pak, i radni uslov, 40 godina staža, Tomić je ispunio iste godine. On je, naime, radni odnos zasnovao 15. jula 1959. godine, kao referent za investicije u opštini Vranje, gde je proveo 14 meseci. Nakon toga odlazi na studije, i nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu, 1. avgusta 1963. godine, zasnovao je radni odnos u fabrici nameštaja „Simpo“ u kojoj je 1967. godine izabran za generalnog direktora. Ostalo je istorija.

PREKID

U Sektoru za odnose s javnošću Republičkog Fonda PIO u Beogradu daju jasno i precizno tumačenje Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju iz kojeg se vidi da je na primeru radnog angažovanja Dragomira Tomića taj zakon – prekršen!
– Kada zaposleni ispuni oba uslova za odlazak u penziju, radni staž od 40 godina i 65 godina života, on mora da bude penzionisan, ali nakon prekida redovnog radnog odnosa zbog penzionisanja, što može da traje i samo jedan dan, može poslodavac da ga radno angažuje i u stalnom radnom odnosu. Kako u vašem slučaju
to nije išlo tim redom, već je čelni čovek „Simpa“ bez prekida nastavio da radi i nakon ispunjenja uslova za penzionisanje, to je prekršen zakon – objašnjavaju u Sektoru za odnose s javnošću Republičkog Fonda PIO.
Nebojša TRAJKOVIĆ, direktor Filijale PIO Fonda u Vranju, potvrđuje tačnost tumačenja važećeg zakona u centrali ove institucije u Beogradu.
– Ranije se govorilo „po sili zakona“, a danas se kaže po zakonu, zaposleni, odnosno, osiguranik, kad ispuni oba uslova za sticanje statusa penzionera, mora u penziju, ali ga nakon toga poslodavac može radno angažovati, u radnom odnosu ili po ugovoru o delu – dodaje Trajković, ali bez želje da komentariše slučaj Dragomira Tomića.
I Dragan JANjIĆ, prethodni direktor Filijale Fonda PIO u Vranju, a sada na dužnosti savetnika aktuelnog direktora, potvrđuje dosadašnja tumačenja Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, ali odbija da komentariše slučaj nesuđenog penzionera Dragomira Tomića.
– Kada smo 2002. godine mi ovde bili sa socijalistima na nož, oni gore su dilovali s Tomićem i bili u najsrdačnijim odnosima – podseća Janjić.
Na kraju, možda je baš taj „dil“ tzv. Demokratskih snaga Srbije sa Tomićem i doprineo da je predsednik „Simpa“ i danas, kada na leđima „nosi“ 71 godinu života, nalazi u redovnom radnom odnosu bez ograničenja!

ZANEMARLjIVO
Na pitanje koliko je penzionera angažovano u „Simpu“, Siniša Mitić, direktor Sektora za informisanje, odgovara „da je u pitanju zanemarljiv broj i da se to radi po potrebi“.

STRAH
Osoba iz Sektora za informisanje Republičkog Fonda PIO u Beogradu, koja je nakon drugog razgovora saznala da se radi o slučaju nesuđenog penzionera Dragomira Tomića, čelnog čoveka „Simpa“, panično je reagovala.
– Nisam govorila s vama, ostaću bez posla, molim vas, nismo razgovarali – preplašila se odmah nakon pomena Tomićevog imena.

GLORIFIKACIJA
Dr Srboljub DIMITRIJEVIĆ, profesor filozofije na Univerzitetu u Nišu, na svoj način komentariše činjenicu da Dragomir Tomić vodi „Simpo“ i sa 71 godinom života.
– U Vranju se i vlast ne menja, jer se ništa ne menja. Čovek ili partija na vlasti kada se ustoliče, odmah dobijaju obeležja despotsko-turskog gospodara i o njima ne sme ništa da se kaže, čak ih i brane. Zato u uslovima kada se glorifikuju drugorazredni „stvaraoci“ koji svakako nisu naši orijentiri, nije čudno da se na ovoj vranjskoj vetrometini pojavio samo jedan pisac, ništa drugo vrednosno u lokalnoj kulturi. A čovek na vlasti kojeg uzdižemo ne pravi pomake, već se samo zadovoljava ulogom gospodara – promišlja Dimitrijević citatom iz sopstvene knjige „Belezi iz vilajeta“.