Smrt na crnom putu

Na ovom slučaju se vidi „briga“ o reanimaciji Trgovišta i uopšte pčinjskog kraja, gde je natalitet nizak, a mortalitet visok, i gde iseljavanje mladih ljudi usled svakovrsne besperspektivnosti dobija alarmantne razmere; normalno, ljudi beže onamo gde koža vredi makar malo više nego u Trgovištu

„Ja sam gotova! Ispustiste me zbog jedne jedine inekcije“! – reče moja majka Cvetanka Velinović (1942), i ispusti dušu u tuđim kolima, na crnom putu od sela Kalova do Trgovišta – priča Dobri VELINOVIĆ iz Trgovišta, kome je majka umrla na rukama, posle celodnevnih neuspešnih pokušaja da joj se obezbedi medicinska pomoć iz Doma zdravlja u Trgovištu. Naime, po svedočenju Velinovića, ali i drugih meštana Trgovišta, toga dana, u ponedeljak 15. septembra 2008, u drugoj, popodnevnoj smeni u Domu zdravlja nije bilo ni jednog lekara, koji bi dao nalog za korišćenje medicinskog vozila, i koji bi ukazao pomoć nesrećnoj ženi, a u smeni je po rasporedu trebalo da bude dr Vlasta Petrović, inače aktuelni predsednik Opštine Trgovište.

ČEKAJ, I ČEKAJ

Pokojna Cvetanka je, inače, živela u selu Kalovu, poslednjem selu na granici sa Makedonijom, desetak kilometara od Trgovišta, sa suprugom Perom. Imala je četiri sina i dve kćerke, deca iz ove zabiti otišla svako na svoju stranu, samo je Dobri sa suprugom Suze i dvoje dece ostao u Trgovištu, pa i on radi u Beogradu, a kod kuće je samo povremeno. Tog kobnog dana je bio u Trgovištu.
-Majci je u prošli ponedeljak, 15. septembra, jako pozlilo oko 10 ujutru – priča Dobri – i pozvala je mog brata Zorana koji živi u Boru, da mene ne bi prekidala u poslu. Rekla mu je da je popila lekove, i da čeka da vidi da li će joj od toga biti bolje. Majka, inače, boluje od povišenog krvnog pritiska, i više od 20 godina je pacijent Doma zdravlja u Trgovištu, tamo joj je otvoren karton, imala je prepisanu terapiju koju je strogo poštovala, i lekari i medicinske ekipe su bezbroj puta izlazili u Kalovo da joj ukažu pomoć, znači, do detalja su bili upoznati sa njenim slučajem.
Oko 14 sati, Dobri je dobio alarmantan poziv od majke da joj se stanje naglo pogoršava, i da joj treba hitna medicinska pomoć. Dobri je sa surugom odmah otišao u Dom zdravlja u Trgovištu, gde ih je primio dežurni medicinski tehničar Nenad Kolić. On nas je obavestio da je u popodnevnoj smeni dr Vlasta Petrović, ali da je trenutno odsutan, te da ga sačekamo. Supruga je molila vozača Slaveta da pođe sa ekipom, ali po njegovim rečima, za intervenciju i upotrebu vozila neohodan nalog dežurnog lekara. Rekli su im da čekaju i dalje.
-Čekali smo i čekali – nastavlja Dobri – više od sata. Pozvao sam majku, objasnio da nema lekara, na šta mi je ona panično odgovorila: „Sinko, nalazite neka privatna kola da me prevezu, inače sam gotova“! Ponovo smo čekali, više od sata, i kad sam pitao Kolića hoće li taj lekar već jednom da dođe na posao, odgovorio mi je: „Ne znam, idi traži ga po kafanama“!
U očaju, izašao sam na ulicu, i pukim slučajem je naleteo moj prijatelj, Jovica Mitić, sa svojim „golfom“. Stopirao sam ga, objasnio mu situaciju, i on je odmah pristao. Ne žaleći automobil, Jovica je vozio zemljanim, crnim putem, punim rupa i preglabica. Brzo smo stigli do Kalova, majka je užasno izgledala; čudno se ponašala, teško je disala, bila skoro nepokretna, skoro nije mogla ni da priča. „Ispustiste me za jednu inekciju“ – jedva je uspela da prozbori, jer je znala svoju terapiju. Ponovo sam pozvao Dom zdravlja, i rekao: „Šaljite hitno sanitet, majka mi umire“! Sestra Dragana, s druge strane veze, kratko je odgovorila: „Poslaćemo“.
-Video sam o čemu se radi – seća se Dobri – i odlučili smo da više uzalud ne čekamo. Jedva smo odveli majku do „golfa“, Jovica je vozio, tu je bio otac Pera, supruga Suze i ja, i posle otprilike jednog kilometra vožnje, majka je samo rekla: „Ja sam gotova“! To su joj bile poslednje reči, jer je nakon toga samo uzdrhtala, i ispustila dušu.
-Pokušao sam sa veštačkim disanjem, masiranjem, blagim šamaranjem, prskanjem vodom, da je vratim u život, ali sam osetio da puls i srce ne rade. To je bio kraj, umrla je tu, u kolima. Jovica je brzo vozio dalje, ali za 10 kilometara crnog puta od Kalova do Trgovišta, nismo sreli medicinsko vozilo. Znači, nisu ni pošli, u šta smo se uverili kad smo stigli u Dom zdravlja – sva vozila su bila tamo, uredno parkirana.
Kao da sama tragična činjenica smrti majke nije bila dovoljna, porodica Velinović je bila izložena daljim mukama, šta sa Cvetankinim telom, i ko će zbog ovoga odgovarati? Po svedočenju Dobrija, po dolasku u Dom zdravlja zatekli su mladog lekara, kome Dobri nikada nije saznao ime, i za koga pretpostavlja da je hitno pozvan da „pokrije“ odsutnog kolegu koji je trebalo da bude u smeni, dr Vlastu Petrovića. Uneli su Cvetanku u ordinaciju za hitne intervencije i, kao, pokušali neku reanimaciju. Posle desetak minuta, po rečima Dobrija, došli su dr Radovan STOJANOVIĆ, upravnik Doma zdravlja, i dr Žika Filipović, pedijatar. Pregledali su Cvetanku, i konstatovali smrt.
-Dr Stojanović nam je rekao – kaže Dobri – da majčino telo iznesemo iz Doma zdravlja i teramo gde znamo. Ja sam to odbio, jer želim da se sazna istina, gde je bio dežurni lekar u svojoj smeni. Otišao sam u policijsku stanicu i tražio da patrola dođe u Dom zdravlja. Ubrzo su stigla dva policajca, zapisali šta je i kako je, i otišli. Otac i ja smo ostali cele noći kraj majčinog tela u Domu zdravlja. Ujutru je stigao i brat Zoran iz Bora, zvao svog advokata, koji mu je savetovao da majčino telo nikako ne iznosimo iz Doma zdravlja, dok ne bude izvršena obdukcija. Ja sam otišao u policiju, i dao izjavu o događaju. Došla je patrola policije, i čuvala majčino telo do dolaska ekipe Zavoda za sudsku medicinu iz Niša. Dok je obdukcija trajala, ja sam davao izjavu istražnom sudiji Opštinskog suda iz Vranja, koji je u međuvremenu stigao u Trgovište. Znači, sve je zakonski pokriveno, pa ćemo videti gde je istina.
Bližnji su nakon obdukcije opremili Cvetankino telo, i obavili sahranu u Kalovu. Tako su se i predsmrtne i posthumne muke Cvetanke Velinović okončale, ali porodicu i dalje čekaju, u dokazivanju uzroka njenog prevremenog odlaska.

SALEPDžIJA I BOZADžIJA

U potvrdi o smrti, obdukcionom nalazu lekara iz Zavoda za sudsku medicinu iz Niša, od 16. septembra 2008, neposredni uzrok smrti Cvetanke Velinović je (dakako, dijagnoza je napisana na latinskom, ali je ljubaznošću lekara, specijaliste interne medicine, koji je želeo da ostane anoniman, prevedena na srpski) – „cepanje zida leve srčane komore“, a prethodni uzrok je – „infarkt vrha srca i tromboza zida leve srčane komore“.
-Po ovome – smatra ovaj internista – može se videti da se infarkt razvijao, od trenutka kada je pacijentu pozlilo, do trenutka njegove smrti. E sada, da li bi pacijent preživeo i uz lekarsku intervenciju, to je u domenu spekulacija; ali, nedozvoljivo je, u skladu sa lekarskom etikom i elementarnom ljudskom humanošću, ne dati mu priliku da uz lekarsku pomoć preživi.
Takođe, obdukcioni nalaz navodi kao mesto nastupanja smrti Dom zdravlja Trgovište, dok četvoro svedoka tvrde da je Cvetankina smrt nastupila u kolima, na prvom kilometru „crnog“ puta od Kalova do Trgovišta. Takođe, čas smrti u dokumentu je 19.00 sati, 15. septembra 2008. A gde su bili lekari od prijave slučaja u 14.00 do nastupanja smrti, na nadležnim organima je sada da se prava istina utvrdi.
Šta, pak, kažu lekari Doma zdravlja u Trgovištu? Tada „dežurni“ dr Vlasta Petrović, aktuelni predsednik Opštine Trgovište, kako nam je u opštini rečeno, „na službenom je putu u Sloveniji, ne znamo u kom gradu, vraća se tek za nedelju dana“. Petrović je, inače, bio upravnik Doma zdravlja, dok je njegov naslednik na tom mestu sada dr Radovan Stojanović, koga je, pak, Petrović nasledio na mestu predsednika opštine; kao u onoj staroj poslovici o salepdžiji i bozadžiji.
-Moram da tražim – kaže upravnik Doma zdravlja u Trgovištu, dr Radovan Stojanović – dozvolu od direktora Zdravstvenog centra u Vranju, meni nadređenog, dr Uroša TRAJKOVIĆA, da bih vam dao izjavu. Evo, smesta ću da ga kontaktiram, i bilo kakav ishod da je, javljam vam za 15-20 minuta.
Stojanović se nikada nije javio, na fiksnom telefonu u kući i firmi „nije tu“, a mobilni telefon mu je nedostupan.
-Ne, Stojanović mi se nije javio povodom toga- kaže direktor ZC, dr Uroš Trajković – inače, sa slučajem smo upoznati, i tu postoji određena procedura: prvo slučaj ispituje unutrašnja stručna kontrola, pa kao drugostepena eksterna stručna kontrola, i kao krajnja instanca, Lekarska komora. Videćemo, ništa ne želim da prejudiciram.
Dodajmo samo da su u igri i istražni i pravosudni organi; Cvetanki Velinović više niko ne može pomoći, ali je stvar u tome da se ovo više nikada ne ponovi, jer meštani tvrde da ovo nije prvi put, naprotiv.
-Ovo je zabačeno područje – kaže meštanin Trgovišta – narod prost, neobrazovan; više puta su se takvi slučajevi dešavali, pogotovo u okolnim selima, ali sve se to brzo zataška, nekome se nešto plati, nekome se zapreti, i narod šta će, ćuti i trpi. Cvetanka je bila u šezdesetim godinama, ali šta da je bilo u pitanju dete, ili trudnica? Isto bi bilo. Da je doktor otišao na ručak, ili do opštine, na kratko, pa da čovek i razume. Ali, da ostave Dom zdravlja celu smenu bez lekara, e to ne mogu da shvatim.
Na ovom slučaju se vidi „briga“ o reanimaciji Trgovišta i uopšte pčinjskog kraja, gde je natalitet nizak, a mortalitet visok, i gde iseljavanje mladih ljudi usled svakovrsne besperspektivnosti dobija alarmantne razmere. Normalno, ljudi beže onamo, gde koža vredi makar malo više nego u Trgovištu.

DRASTIČNE REAKCIJE
-Kad je slučaj pokojne Cvetanke dobio ozbiljne razmere – priča anonimni meštanin – dr Vlasta Petrović se okolo žalio na upravnika Doma zdravlja, dr Radovana Stojanovića; navodno, toga dana mu je tražio da zameni popodnevnu smenu, zbog obaveza koje ima kao predsednik opštine, a ovaj to nije učinio, pa je došlo do tog vakuuma.
-Već nekoliko puta – nastavlja ovaj izvor – zbog ovakvih slučajeva dolazilo je do eksplozije nezadovoljstva rodbine pacijenata, kojima nije ukazana adekvatna medicinska pomoć u Domu zdravlja u Trgovištu; bile su drastične reakcije, fizički napadi na osoblje, lomljenje prozora, inventara.

POSLEDICE
-Posledice smrti moje majke zbog lekarske nebrige su strašne – kaže Dobri Velinović – otac, koji je bio veoma vezan za nju, odbija da živi sam u selu, stoka je nenamirena, krompir neiskopan, paprika, paradajz, kupus, šljiva, sve neobrano. Ne znam kako ćemo.