Samofinansirajući političari

Eko Taxi Vranje

Samofinansirajući političari

Kada se odobrovolje, pa priznaju da imaju donatore, lokalni politički prvaci takvu finansijsku pomoć obrazlažu nečijim oduševljenjem programom, potencijalima i rezultatima njihove političke opcije



Funkcioneri političkih stranaka sa velikom nelagodom govore o tome koji su im izvori finansiranja i na šta se sve troši novac. Utisak koji se stiče u razgovoru sa lokalnim stranačkim prvacima je da o stvarnim troškovima političkog delanja svaka stranka raspolaže kao da je reč o bog zna kakvoj tajni, što samo po sebi budi potencijalnu sumnju kod konzumenta takve informacije. Finansijski tokovi stranačkog novca, moglo bi se reći, bili su nekako jasniji u ranijem periodu, posebno pre 5. oktobra kada se većina dotad opozicionih, a danas stranaka u vlasti oslanjala na pomoć iz inostranstva, iako je to bilo zakonom zabranjeno. Značajan deo tog kolača završio je na ovom području, tradicionalno jakom uporištu socijalista koji su u vreme Miloševića bili politički, a samim tim i finansijski izuzetno jaki, a trebalo ih je zbaciti s vlasti.
S druge strane, možemo samo da zamislimo koliko su para za razne aktivnosti socijalista, gala provod i ručkove izdvajali Dragomir Dragan Tomić, tačnije njegov „Simpo“, te ranije moćni privredni giganti poput „Jumka“, „Koštane“ i još nekih preduzeća. Njihovi direktori nisu se libili da žrtvuju proizvodnju zarad opstanka na funkciji, a to će im, znali su, omogućiti kavaljerski stav prema partiji kojoj (ne) pripadaju. Bilo je krupnih afera zbog prebacivanja velikih deviznih iznosa sa računa firmi za partijske potrebe i predizborne kampanje socijalista. Istovremeno, pominjala su se imena nekolicine bogatih privatnika, socijalističkih tajkuna koji su našli određeni, pre svega lični interes da pomažući SPS-u i sami finansijski profitiraju dobijajući razne beneficije i dobre poslove zbog dotiranja SPS-a. Oni koji bi odbili da odvoje deo svog bogatsva, brzo bi se predomislili jer su na rafinirane načine, koji su zapravo predstavljali klasičnu pretnju, bili primorani da se finansijski isprse.
Iako su ta vremena, valjda, prošla, predsednici lokalnih odbora ovdašnjih stranaka nisu još uvek spremni na transparentnost u priči o finansiranju stranačkih aktivnosti. I kada se odobrovolje, pa priznaju da im je neko donator, obrazlažu to nečijim oduševljenjem programom, potencijalima i rezultatima njihove političke opcije. Dragan ILIĆ, čelnik vranjskog SPS-a, kaže da neki ljudi rado pomažu socijalistima, ali da u lokalnom odboru ove stranke pre svega funkcioniše princip samofinansiranja.
– U stranci postoji članarina, koju opet iz raznih razloga ne plaćaju svi, a članovi Opštinskog odbora, odnosno funkcioneri, prema svojim mogućnostima, izdvajaju određeni novac koji nam omogućava funkcionisanje stranke i sprovođenje kampanje u vreme izbora. Imamo tek povremene donacije, koje opet zavise od oduševljenja naših pristalica. Od centrale u Beogradu ne dobijamo, takoreći, nikakav novac, možda samo izvesnu finansijsku pomoć za troškove u kampanji pred izbore. Stranačke prostorije su naše vlasništvo, pa ih ne plaćamo, a račune uglavnom izmirujemo od novca prikupljenog iz naših džepova. Možda bi se pre moglo reći da se radi o dugovima, a manje o plaćanju računa, jer nam novac uvek nedostaje. Određene prihode dobijamo od opštine, shodno propisima i broju odbornika u Gradskoj skupštini, a ako me pitate imamo li lokalnog mecenu, kakvog bogatog privatnog preduzetnika koji nas finansira, odgovor je definitvno ne – kaže Ilić.

PLITAK DžEP

Radoslav MOJSILOVIĆ, lider Nove Srbije, otkriva da odbor ove stranke dobija tek manju novčanu pomoć iz centrale te da je, primera radi, u vreme izbora „odozgo“ stiglo svega tridesetak hiljada dinara.
– U našoj stranačkoj centrali smatraju da jedan odbor NS i ne treba da postoji – ističe Mojsilović – ako ljudi koji ga vode nisu sposobni da sami obezbede novac za njegovo funkcionisanje. Tek ponešto dobiju novoosnovani odbori, dok se ne snađu. Troškove kirije i računa nam je plaćala centrala do 2000. godine, a sada to uglavnom pokrivamo od sredstava koje sami članovi stranke i Opštinskog odbora prikupe. Pošto trenutno imamo funkcionere u opštinskim telima i nekim preduzećima, kao i narodnog poslanika odavde, nedavno smo doneli odluku da ti ljudi odvajaju po deset odsto od zarade za stranačke potrebe. To činimo ja, Nebojša Stojanović, direktor Uprave Banje, Marijo Durmanić kao član Gradskog veća i još neki. Članarina se u stranci ne plaća. Kada je reč o donacijama, jednu jedinu imali smo 1998. godine od firme „SV promet“ i iskoristili smo je za troškove formiranja Opštinskog odbora u Bosilegradu. Od tada uglavnom sve plaćamo iz vlastitog džepa, pa čak i kiriju za stranačku prostoriju gde je cena simbolična, oko trideset dinara po kvadratu.
Ogromne količine prljavog novca oduvek je bilo najlakše oprati preko političkih stranaka, a finansijska oligarhija i kriminalne strukture na taj način su sebi obezbeđivale nastavak profitabilnih aktivnosti ili zaštitu od gonjenja pred zakonom. Međutim, ovi današnji političari tvrde da nemaju nikakve veze sa takvim transakcijama i da stranke posluju finansijski transparentno. Goran STEFANOVIĆ, predsednik opštinskog odbora DS, kaže da samo deo finansiranja lokalnih potreba demokrata izmiruje stranačka centrala.
– Ostalo obezbeđujemo sami, najpre od članarine propisane Pravilnikom o članarini DS, a svi stranački funkcioneri u lokalu, članovi raznih gradskih tela i javnih preduzeća, odvajaju za stranku po pet odsto od svoje plate. U predizbornoj kampanji – objašnjava Stefanović – imamo veće troškove, ali to nikada nije bio razlog da bogate male privrednike, a kamoli tajkune, angažujemo da nam finansijski pomažu, iako su se neki nudili. Može se pre reći da smo imali izvesne ustupke pojedinih privatnika, u smislu da nam u kampanji, kada su nam potrebni neki materijali, usluge štampanja ili roba, daju to na odloženo plaćanje, ili po nekim pristupačnijim cenama. Skoro je jedna firma na našu inicijativu završila ranije započetu izgradnju košarkaškog terena u naselju „Češalj“, a zauzvrat nam ništa nije tražila ništa. Sam vlasnik je molio da ga ne pominjemo, pa ne bi bilo fer da se ne držimo dogovora. To je, uostalom, ustupak mladim ljudima koji žele da se bave sportom, a ne demokratama. Nismo imali ni neku „iskrenu“ donaciju, koliko se sećam. Što se tiče sitnih troškova u stranci, svaki član Opštinskog odbora odvaja po 500 dinara mesečno. Račune plaćamo od članarine, a kiriju za stranačke prostorije izmiruje centrala DS.

PRINCIPI

Predrag STOJKOVIĆ, predsednik OO SRS, kaže da se radikali u Vranju finansiraju prvenstveno novcem koji obezbeđuju sami članovi, plaćanjem članarine ili finansijskom pomoći na dobrovoljnoj osnovi.
– Čak nemamo ni vlastiti račun – otkriva Stojković – tako da ako bi neko hteo da nas finansijski dotira, to ne bi mogao da realizuje. Delimično se finansiramo parama iz centrale, ali kad nam je potrebna takva finansijska injekcija, moramo najpre da to pismeno obrazložimo Beogradu, pa ako oni prihvate, mi dobijemo novac. Deo dobijamo od opštine, shodno Zakonu o finansiranju stranaka, a srazmerno broju naših odbornika u skupštini grada. Međutim, čak se i taj novac uplaćuje našoj centrali, doduše na poseban račun. Taj novac je novac našeg odbora, ali mi moramo planski da ga potrošimo i opravdamo. Sve tekuće račune plaća nam centrala, nakon što im ispostavimo račune. U predizbornoj kampanji, ljudi iz našeg odbora koji to žele daju novac iz svog džepa. Podrška lokalnih tajkuna nije nam potrebna, jer radikali ne žele da bilo kome nešto duguju. To je princip stranke koji se hijerarhijski širi na sve odbore, tako da ne bismo prihvatili takvu ponudu čak i kad bismo hteli.
Stranačke prostorije vranjskih partija ne odaju utisak raskoša, pa je priča o njihovom plitkom džepu i sa tog aspekta prihvatljiva. Tek ponegde možete videti moderniji kompjuter koji je stigao kao poklon centrale ili je kupljen novcem koji je prikupilo članstvo. Donacije su, ako ih i ima, uglavnom anonimne, a ljudi koji ih daju, pravilo je, ne čine to iz dobročoinstva ili ljubavi, jer u ekonomiji i politici i dalje važi staro pravilo – nema besplatnog ručka, ni besplatne donacije. Bez javnog registra donatora dostupnog javnosti i revizije donacija neće nikada biti ni transparentnosti u finansiranju stranaka.


BEZ DONACIJA
Lider DSS, Dejan STANOJEVIĆ, kaže da propagandni materijal za kampanju lokalni odbor ove partije dobija iz centrale, a deo novca za promociju lokalnih kandidata na izborima finansiraju članovi vranjskog odbora iz svog džepa.
– Trinaest članova Opštinskog odbora izdvaja mesečno po 1.000 dinara za tekuće i prateće troškove, dok svi članovi stranke u lokalu plaćaju po trideset dinara na ime godišnje članarine. Centrala nam je u predizbornoj kampanji pomagala jedino u obezbeđivanju goriva i propagandnom materijalu. Naši mesečni troškovi su minimalni, tako da nam i nije potrebna pomoć imućnijih Vranjanaca. Nismo imali slučajeve da nam se javljaju privatnici sa željom da nam finansijski pomažu, da se učlanjuju kod nas iz interesa, čak i kada smo bili u vlasti. Kada je reč o prostoriji koju koristimo, kiriju ne plaćamo jer nam je svojevremeno Opštinsko veće dodelilo tu kancelariju u zgradi Direkcije za izgradnju koja je u vlasništvu Republičke direkcije za imovinu. Sekretaricu i tekuće troškove plaćamo iz svog džepa.



  • Ostavi komentar