Neki jurodivi i sumasišavši

-Nisam imao sreću sa žene, novinare; valjda sam zato i dovde dogurao, do poslednju turu pred fajront… ali kako sam stalna mušterija, će dade konobarče još jednu. A nekako sam nakaden, tako mi valjda pisano, suđenice dosudile još u povivku dok sam bio, da se svakakva rđa rđosana za mene zalepi. Kako sednem negde, naručim piće, ima da mi se navrti ili šibicar, ili lopov, ili pijandura, ili političar, ili peder, ili božemeprosti novinar, tako kao ti…
-Tako be, dete, ohoho, ali kad praviš popis, ubeleži još po jednu za posle fajront, u prenumeraciju, za mene i za novinara. Što ćeš, ne vrte se oko mene silni i besni, nego sve tako neki jurodivi i sumasišavši, ono što zapriča…
-Žene? Eh, žene… Mlad sam bio, kapka, tatko zapeo da me ženi. Aman bre, ćale, tebe si opravio sa ženidbu, pa i drugi sad će opravljaš. Tate mi vrza dve tri preko oči, onako slepački, čisto pedagoški, kaže, ja sam te stvorio, ja i će te rastvorim, ima da se ženiš i šlus! Devojka je isprošena, neću ja da se rezilim, svadba ugovorena, i to ti je! I tako me, neoborivim argumentima, ubedi da se ženim.
Veridba… Dobar dan, dobar dan, čuli smo da imate devojku za udaju, imamo, imamo, kako da ne, izvolte dragi gosti, izete naš (nije slovna greška, p. a.). Sofra bogata, jedenje, pijenje, kako se pružiš nešto da se poslužiš, svi ripnev – „popi, zete, zamezi, zete“! Ilala ti i pijenje i meze, kad ti broje zalčiki, ali turiše kapak, kad iznesoše one gorčive crešnje iz Grčku, to da se istafre kako su oni neka selska aristokratija, svi zakrekaše – „obiđi, zete, od maslenke“! Što ćeš, tafra ga napinja, rđa ga sapinja. A mene pa jemput pojebaše to da probam, pa creva isturi porevajeći, ali sad ne smem da odbijem. I uzmem jedno maslenče, kao sažvakam ga i glinem, a zaistinski ga zadržim u šaku, i tako sve s jednu ruku, ne mož da ga ispuštiš, ovoliki oči u tebe, i sve gledaju šta radiš, cela obaveštajna služba! I celu noć s onu maslenku u šaku, u kolo tako sa stegnutu šaku, samo s jednu ruku se služim, tazbina tera seir – „zete, pa koristi malko i nož, ne samo viljušku, nov je escajg, za ovu priliku kupljen kod Kinezi“! Kad iskočismo od veridbu, iz šaku mi se cedi ulje od maslenke.
-Svadba… Rumbe dumbe za tri dni, lele mene za svi dni, što kaže naš narod, ili, oženi se na brzinu, sad se kajem natenane. Prođe prva bračna noć, protezamo se snaška i ja, goč bije u avliju, kandi grejana rakija iz kotle, majka mi, svekrva takoreći, vodi kolo s krvav čaršaf, kako li je to prebajala, ja ne znam; ispod mene i snašku ga sigurno nije uzela. Jes da sam bio mlad, detišar, ali, brate, ponaučio sam nešto osnovno od postari drugari, ono oko ženske stvari, junferi, kako se to buši, i šta se dešava tom prilikom, a imao sam i jedno seksualno iskustvo, društvo me povede na redaljku, to se tad tako učilo. Znači, ženska intimna anatomija mi i nije bila baš tolko strana, samo još dublje sam trebao da uđem u materiju, ali, eto, oženiše me.
-I kažem ti, bije goč sabajle, ženica me mazno pita – „draagii, pa kako ti je bilo prvu bračnu nooć“? Ne znam, reko, draga, na koga da zalepim sto evra, na koga poviše da verujem – na goč, ili na moj čuk? I tako ti to, odnosno moj brak, otide u pirot za malter, a tako lepa budućnost nam se kezila…
-Ali, prešo bi ja i preko toga, nego prvo egzistencija, pa esencija, radi, rmbaj, pare ih nigde nema. De su ženo, pare, ne znam, kaže, to pitaj oni tvoji, kafanske alamunje, oni valjda bolje znaju de su ti pare snemosane, nego ja. Dobro, mislim se, pa ti li me smatraš za nekog neobrazovanog, nepismenog teču, kao da ne znaš da imam osmoljetku? I normalno, u kućnu biblioteku, u jednu od pet knjige što imamo, od Legiju, Davida Dabića, Ratka Mladića, Arkana, Slobu, a imam i Šešeljeva sabrana dela, i kako postati milioner, biblioteka mala, ali odabrana, nađem ja moju pečalovinu, pet iljade evra, de je umejatna snaška sakrila.
-Pa kad viknem – mame ti ga nabutam, prostotjo, pa ti li misliš da ja ne čitam?! – mrš iz ovu domaćinsku, intelektualnu kuću! Zato, novinare, čitaj, nemoj samo da pišeš, znam da čitanje nije laka rabota, pa ono što kažem – ja da volim da čitam, čitao bi po ceo dan!