Za petnaest radnih dana u Skupštini Mojsilović je za gorivo i dnevnice naplatio 141.626 dinara, ali on tvrdi da je potrošio više jer često požuri ka prestonici
Nekoliko prestoničkih medija objavilo je prošle nedelje spisak narodnih poslanika koji su od Skupštine Srbije naplatili najveće putne troškove za 15 radnih dana u novom sazivu. Da se ne brukamo, a i zarad očuvanja tradicije, prvi na toj listi je naš zemljak, uz to i srpski radikal, Dragan Stevanović iz Surdulice, koji je do sada naplatio 191.644 dinara. Iza njega na listi takođe dominiraju naši zemljaci, Leskovčani i deputati sa Kosova, što je samo dokaz više koliko je Beli grad daleko. Elem, na vrlo dobrom mestu broj 13 plasirao se, konačno, jedan Vranjanac, Radoslav Lale MOJSILOVIĆ, poslanik Nove Srbije. Prema podacima nadlešnih skupštinskih službi on je na ime putnih troškova naplatio 141.626 dinara.
TRADICIJA
Ovi podaci, međutim, ne bi izazvali toliku pažnju da se ne odnose na četiri sednice, ili ukupno 15 radnih dana. Jer, podsetimo se, nakon izbora 11. maja i natezanja oko formiranja većine, prvo zasedanje Skupštine održano je 11. juna, dok se troškvi koje su prezentovali iz Skupštine odnose na period od tog pa do prvog dana septembra. Sve ukupno, dakle, 81 dan, ali od toga tek 15 radnih. Na spisku „top 20“ nema ostale dviojice predstavnika Vranjanaca u najvišem zakonodavnom telu u državi – demokrate Gorana STEFANOVIĆA i socijaliste Milana NIKOLIĆA. Oni, u izjavi za naše novine, tvrde da ne znaju koliko su tačno novca inkasirali na ime troškova, ali dodaju da se svakako radi o zanemarljivoj i nadasve realnoj sumi. I Mojsilović, svojevrsni rekorder među poslanicima iz Vranja, navodi da novac koji je naplatio ne predstavlja pravu sliku realnosti jer je, kako pojašnjava, imao realno veće troškove.
– Prema evidenciji koju posedujem potrošio sam bar 156.000 dinara za odlaske u Beograd. Ode mi dosta za gorivo jer vozim malo brže kako bih tamo stigao na vreme – tvrdi Mojsilović.
Ma koliko novac koji je on naplatio za putne troškove delovao impresivno (ipak je to skoro 2.000 za prosečnog Vranjanca nedostižnih evra), Lale nije ni prišao ljudima koji su nas u Skupštini predstavljali poslednjih nekoliko godina. Naime, za prvih šest meseci 2006. sedmorica poslanika iz Pčinjskog okruga su za putne troškove naplatili 3,27 miliona dinara, ili blizu 470.000 po glavi. Sledeće godine briljirao je tada radikal Predrag STOŠIĆ, koji je u prvoj polovini 2007. na ime svih trškova i plate inkasirao 1,4 miliona dinara. Tu je i neponovljivi Dragan PETROVIĆ Gaca iz G17 plus, legendarni vranjski fantom, kome je uspelo da 2005. sa skupštinske blagajne naplati skoro 1,5 milion dinara. Nije Petrović popustio ni naredne, 2006. godine, kada je za prvih šest meseci uzeo 530.000 dinara za putne troškove, iako se i tada retko pojavljivao u Vranju. Na kraju ovog podsećanja, ne treba zaboraviti mladog i „zaljubljivog“ Nemanju ŠAROVIĆA, do skoro tutora vranjskih radikala, koji je naplaćivao putovanja na sednice iz Vranja, iako mu je Beograd i izborna baza i mesto stanovanja. Vrh stranke tada je objašnjavao da se čovek zaljubio u izvesnu Vranjanku, te da je ovde iznajmio stan i tome slično, ali je bruka ostala. No, da se vratimo u sadašnjost. Lale Mojsilović, rekosmo, tvrdi da novac,,141.626 dinara, koji je podigao ne pokriva njegove realne troškove za putovanja na sednice Skupštine, budući da se vozi isključivo sopstvenim automobilom:
– Meni nadležna skupštinska služba priznaje 720 kilometara u oba pravca, za šta mi se isplati oko 14.000 dinara za putne troškove i dnevnicu. Ukoliko, međutim, sednica traje nekoliko dana, a ja i sutradan prijavim da sam doputovao iz Vranja, priznaje mi se samo 250 kilometara u oba pravca, za šta se isplaćuje oko 4.000 dinara. Taj novac dovoljan je samo za noćenje u hotelu tipa „Ekscelzior“ ili neki drugi oko železničke stanice, i nema tu nikakve koristi. – kaže Mojsilović.
On objašnjava da u 14.000 „ulaze“ trošak za gorivo (poslanici su oslobođeni plaćanja putarine koja do Beograda, u jednom pravcu, iznosi 920 dinara) 11.000 i 3.000 na ime dnevnice:
– Tih 140.000 koje sam podigao namenjeni su za put, noćenje u hotelu i troškove poslaničkog kluba, a za 15 dana koliko smo radili putovao sam desetak puta u Beograd. Ja sam za to vreme potrošio 156.000, i o tome posedujem dokaze u vidu hotelskih i ostalih računa – kaže Mojsilović.
REALNO
Ovaj novosrbijanac je i član dva skupštinska odbora – za Kosovo i Metohiju i onog za predstavke i predloge:
– Dolazak na sednice odbora plaća se posebno, ali samo ako tog dana ne zaseda Skupština. Sve sednice odbora kojima sam prisustvovao poklapale su se sa skupštinskim sednicama – tvrdi Mojsilović.
Ali, da narod ne počne da saželjava svoje predstavnike, njihove redovne plate i ostale prinadležnosti daleko su iznad proseka u Srbiji. Mojsilović kaže da mu je poslanička plata 75.000, a tome treba dodati takozvani paušal koji zvanično služi za obilazak birača na terenu i iznosi do 30.000 dinara. Ostala dvojica poslanika iz Vranja, Nikolić i Stefanović, ne raspolažu preciznim podacima o troškovima koje su naplatili za putovanja na skupštinske sednice. Demokrata Goran Stefanović kaže da putuje svojim kolima, za razliku od pojedinih poslanika koji koriste službene automobile:
– Zaista ne znam koliko sam u te svrhe naplatio od juna, ali tvrdim da se radi o realnoj sumi. Kad sednica traje nekoliko dana prespavam obično u hotelu, ponekad i kod rođaka, jer dnevnica, predviđena za hotel, ne omogućava nikakav luksuz – kaže Stefanović.
Ni Milan Nikolić, dugogodišnji poslanik SPS i predsednik Upravnog odbora „Simpa“, ne raspolaže preciznim podacima o visini svojih putnih troškova:
– Zaista ne znam o kolikoj svoti je tačno reč. Inače, ja često u Beograd putujem službeno, i u tom slučaju ne naplaćujem putne troškove. Uz to, ja sam i predsednik Odbora za ekonomiju i privatizaciju, pa putujem i u tom svojstvu. Novac koji sam do sada naplatio za putne troškove je simboličan – kaže Nikolić.
Nikolić je, inače, prema ranijim podacima, bio jedan od skromnijih poslanika kada su putni troškovi u pitanju.
MILIONI
Prema zvaničnim podacima iz Skupštine Srbije poslanicima je, za tri meseca koliko su na okupu, za plate i paušale isplaćeno nešto manje od 100 miliona dinara, sa obračunatim porezima i doprinosima, uz napomenu da su ovi troškovi konstantni, svejedno da li Skupština zvrji prazna ili se u njoj svaki dan radi. Naravno, putni troškovi su posebna stavka, tako omiljena u naših predstavnika, pa im je u tu svrhu, za četiri sednice i 15 radnih dana, ispalćeno 13,5 miliona dinara, ili oko 75.000 po čoveku (179 poslanika prijavilo je da putuje do Beograda).
SARDINE
Već legendrana domišljatost naših ljudi primila se i kod narodnih poslanika. Poslanici sa strane imaju mogućnost da iznajme stan u Beogradu o trošku države, koju oni i koriste ali na jedan vrlo zanimljiv način. Apsolutno kredibilan sagovornik objašnjava kako mnogi poslanici iz unutrašnjosti uspevaju da nadmudre državu, odnosno njene poreske obveznike. Njih petorica, šestorica, naime, iznajme dvosoban stančić za 200 do 250 evra, naravno dalje od centra, ali umesto toga prijave da svaki dan kolima dolaze na skupštinska zasedanja i da se istog dana vraćaju u svoje tople domove. Ako sednica traje i sutradan isplaćuje im se suma za gorivo daleko manja od realne, u proseku oko 50 evra, ali je i ona dovoljna da njih, recimo petorica, od samo jednog dvodnevnog zasedanja izvuku kiriju i režijske troškove. Svaka naredna sednica koja traje duže od jednog dana predstavlja im čistu zaradu. A za te pare vredi se spustiti na standard sardine u konzervi.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.