„Žuto cveće“: „Narodna muzika Vranja“ u kući Kralja Petra PRVOG u Beogradu

Zavičajno udruženje Vranjanaca u Beogradu „Žuto cveće“ objavilo je saopštenje za javnost povodom aktivisti koja je organizovana u kući Kralja Petra Prvog u Beogradu“.

Kako je saopšteno iz udruženja „Žuto cveće“ u Beogradu je organizovan razgovor o izdanju knjige „Narodno muzika Vranja“.

U Kuća kralja Petra Prvog održan je 25. marta razgovor posvećen izdanju „Narodna muzika Vranja”, svojevrsnoj monografija koju prati kompakt-disk sa odabranim fono-arhivskim snimcima nastalim prilikom terenskih istraživanja.

U razgovoru su učestvovali akademik dr Jelena Jovanović, dr Danka Lajić Mihajlović, Danijela Filipović, Branimir Stošić Kace, dr Marija Dumnić Vilotijević, a moderator je bio prof. dr Dragan Mikić, predsednik Zavičajnog udruženja „Žuto cveće” u Beogradu. Taj skup je bio još jedna aktivnost u okviru Dana Vranja u Beogradu.

Razgovor je tekao na taj način što je prof. dr Mikić ukratko predstavljao svakog od sagovornika, ističući njegov naučni i stručni doprinos, s akcentom na proučavanje muzike Vranja i izradu monografije.

Najpre se sam predstavio i potom razgovor započeo rečima:

„Pesma i igra su ono što nas Vranjance ocrtava za ceo život. Mi se s muzikom rađamo, s pesmom počinjemo svadbe i slave, pesma nas prati u svim značajnim događajima tokom života, na krštenjima, na zabavama i priredbama. S njom se, kako je pisao Skerlić, toči mladost i svodi životni račun. Zvuk bubnja digne nas na noge, jecaji trube i nežni zvuci klarineta nas razgale, a od zveketa daira nam duša zatreperi. I uvek nas nadahnjuje i omađija svojim ritmom ta topla, setna i osećajna mekamska melodija vranjskih pesama. Ona seća na stare dane, na staro Vranje, na sevdah i karasevdah i Mitketovo moja je pesma golema – rekao je Mikić.

Učesnici u razgovoru dr Dragan Mikić, predsednik Udruženja „Žuto cveće“, Branimir Stošić Kace, interpretator vranjske gradske pesme, akademik dr Jeleni Jovanović, dr Danka Lajić Mihajlović, recenzent ,dr Marija Dumnić Vilotijević, autor i urednik, i Danijela Filipović

Potom je reč dao dr Jeleni Jovanović, redovnom članu SANU, koja se tom prilikom prvi put obratila kao direktor Muzikološkog instituta SANU. Taj institut je izdavač publikacije „Narodna muzika Vranja” i ima misiju i zadatak da prikuplja, čuva i publikuje dela naše muzičke baštine, kako umetničke, tako i tradicionalne muzike, crkvene i narodne.

Kad se govori o delatnosti Muzikološkog instituta, nezaobilazno je pomenuti Petra Konjovića, kao osnivača i kao značajnog srpskog muzičkog stvaraoca koji se, između ostalog, okrenuo vranjskoj muzičkoj tradiciji kao nepresušnoj inspiraciji za svoja dela. Tako da je njegova muzička drama „Koštana” u velikoj meri zasnovana na vranjskim muzičkim motivima – istakla je akademik dr Jovanović i dodala da je bila upoznata sa vranjskom tradicijom na taj način što je učestvovala u pripremi audio-izdanja

„Hoću da vi poem vranjansko” u izdanju Udruženja građana „Ved”. Tada je, zahvaljujući prijateljima iz Vranja imala priliku da u ambijentu Vranja sluša o nosiocima pevačke tradicije, videla je mesta u Vranju koja se pominju u pesmama i ukazano joj je na porodice čiji se članovi pominju u pesmama. Iz Vranja je ponela lepe utiske.

Posle toga je dr Mikić najavio Branimira Stošića Kaceta, pevača izvornih narodnih pesama iz vranjskog kraja i nosioca elementa „Gradska vranjska pesma” koja se nalazi na Uneskovoj listi kuturnih i nematerijalnih dobara Srbije. Branimir se bavi očuvanjem nasleđa starog Vranja, naročito kroz jezik i muziku. Ima deset trajnih snimaka za zvučni arhiv Radio Beograda i pet solističkih koncerata sa repertoarom starih vranjskih pesama.

U svom izlaganju Branimir je pomenuo svog oca Jovana, od koga je mnogo toga naučio, ali i porodice u Vranju u kojima su se svi bavili pevanjem, na primer, porodicu Špurko.

Ja sam u svojoj kući upio duh starog Vranja, jer su i stric i nana, koja je bila stara Vranjanka, stalno pričali o tome. Prvo sam slušao te priče o starom Vranju i o ljudima koji su tu živeli, pa sam posle počeo da se bavim pesmama. A pesma se čula svakodnevno. Otac je vodio glavnu reč i pevao. I majka je pevala, i stric i nana i deda – kaže Branimir i ističe da je posebno bio vezan za pesmu Petlovi pojev, koju je njegov otac „doneo na svet u ovakvom obliku” i koju kad čujete, kao da ste čuli sve vranjske pesme.

Branimir je na tom skupu i otpevao najpre tu pesmu, a posle i još nekoliko drugih.

Nakon toga je govorila recenzent izdanja Narodna muzika Vranja dr Danka Lajić Mihajlović, naučni saradnik u Muzikološkom institutu SANU.

Ona je istakla kako je edicija osmišljenjena sa namerom da traje. A da bi trajala, opredelili su se još kod prvog izdanja za to da kompakt-disk bude medij čuvanja jer je najprijemčiviji za slušaoce, za nacionaloni auditorijum. Cilj je bio da sadržaj bude široko dostupan i međunarodnoj javnosti, tako da su izdanja kompletno dvojezična (srpski, engleski). Ona je naglasila da je veoma važno da je to izdanje o kome je bilo reč na skupu, malo po dimenzijama, ali izuzetno značajno, jer nije samo izdanje zvučne građe, već i monografska publikacija koja u sebi sadrži značajnu studiju autora dr Marije Dumnić Vilotijević, koja je tu građu proučavala i koja je veliki znalac srpske gradske muzike.

Na kraju je dr Danka Lajić Mihajlović naglasila da zna koliko je muzika važna Vranjancima. U to se uverila kao član žirija na saboru trubača u Guči, gde su nastupali sjajni orkestri iz Vranja. Takođe, istakla je značaj Vranjskih večeri.

– Čestitam Udruženju na organizaciji Vranjskih večeri, jer nisu neka vrsta komercijalno-kulturnih događaja, nego zaista kulturni događaji koji je posvećen očuvanju identiteta Vranjanaca. Posebno čestitam dr Mikiću, koji je pravi domaćin na toj večeri, jer kada vi povedete kolo, to je direktan doprinos očuvanju nematrijalnog kulturnog nasleđa. Doprinos na delu – rekla je dr Danka Lajić Mihajlović.

U razgovoru o izdanju „Narodna muzika Vranja” učestvovala je i Danijela Filipović, etnolog-antropolog iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju. Ujedno, ona je Uneskov fisilitator za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije i aktivno je uključena u međunarodnu saradnju za očuvanje tog nasleđa.

Podsetila je prisutne da je vranjska gradska pesma upisana u nacionalni Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije 2012, kada je taj registar i osnovan. Sama činjenica da je vranjska gradska pesma upisana u prvoj grupi u taj registar znači, kako je rekla, da je ona prepoznata kao važan deo tog nasleđa. Istakla je da bi na očuvanju tog nasleđa u budućnosti trebalo da se radi sistemski i organizovano.

Na kraju se obratila autorka i urednica izdanja Narodna muzika Vranja dr Marija Dumnić Vilotijević. Ona je zahvalila Zavičajnom udruženju Vranjanaca u Beogradu za iskazano interesovanje za to izdanje i Kući kralja Petra Prvog, za koju je i emotivno vezana jer je tu 2015. bila promocija njene prve knjige. Naravno, zahvalila je i koleginicama koje su učestvovale u tom razgovoru.

Marija Dumnić Vilotijević je istakla da motivacija za njen rad leži u njenom višegodišnjem bavljenu gradskom narodnom muzikom. Njeno istraživanje sadrži deo arhivskih snimaka u Institutu, a to je preko deset sati muzičkog materijala, koji je sniman na terenu početkom sedamdesetih godina.

Potom je navela ciljeve svog rada. Među njima su da to bude reprezentativno izdanje međunarodnog karaktera srpske tradicionalne narodne muzike u repertoarskom, izvođačkom, zvučnom i vizuelnom smislu, potom da bude studija o narodnoj muzici Vranja na srpskom i na engleskom jeziku, zatim da podiže svest o namaterijalnom kulturnom nasleđu Srbije, ali i da upozna širu javnosti sa tradicionalnom muzikom.

Istakla je i više interpretatora koji su na tom disku. Među njima je Ljubinka Bulatović Buba, jedna od njenih omiljenih pevačica, a čija je unuka bila te večeri u Kući kralja Petra. Naglasila je da joj je u radu mnogo pomogao interpretator vranjskih pesama Branimir Stošić Kace, ne samo za terensko istraživanje, već i za kontaktiranje potomaka do kojih je uspeo da dođe.

Završavajući taj skup dr Mikić se osvrnuo na ciljeve rada Udruženja koji se odnose na promociju, podsticanje i organizaciju različitih aktivnosti povezanih sa Vranjem i vranjskim krajem.

Beogradskim Vranjancima je najvažnija promocija vranjske muzike, pesme i igre, kroz pesmu i igru na nadaleko čuvenim Vranjskim večerima. Tako je bilo od formiranja Udruženja, tako je i danas. Članovi Udruženja kroz igru i pesmu, čuvaju uspomenu na Vranje i brinu da tu tradiciju nastave naša deca i unuci. Izdanje Narodna muzika Vranja u okviru edicije Zvučna riznica Muzikološkog instituta SANU će nam u tome mnogo pomoći – zaključio je dr Dragan Mikić i pozvao prisutne na Vranjsko veče u subotu 29. marta.