Predstavnici zavičajnog udruženja „Žuto cveće“ objavili su tekst pod nazivom „PROMOCIJA MONOGRAFIJE OD KLUBA VRANjANACA U BEOGRADU DO UDRUŽENjA „ŽUTO CVEĆE” (1972 – 2024)“ na svom zvaničnom sajtu.
Portal InfoVranjske.rs tekst prenosi u celosti i bez dodatnih izmena,
Žuto cveće: PROMOCIJA MONOGRAFIJE OD KLUBA VRANjANACA U BEOGRADU DO UDRUŽENjA „ŽUTO CVEĆE” (1972 – 2024)
U prepunoj sali Kuće kralja Petra Prvog na Senjaku održana je 26. marta u 19 časova promocija kapitalne monografije za Zavičajno udruženje Vranjanaca u Beogradu Od Kluba Vranjanaca u Beogradu do udruženja „Žuto cveće” (1972 – 2024), autora prof. dr Dragana Mikića.
Organizatori te promocije bili su Zavičajno udruženje Vranjanaca „Žuto cveće” u Beogradu i Kuća kralja Petra Prvog, a održana je pod pokroviteljstvom Grada Vranja.
Na promociji su govorili autor prof. dr Dragan Mikić, koji je ujedno i predsednik Udruženja, Mira Švedić, urednik monografije, i Ivica Stanković, predsednik Upravnog odbora Udruženja. Program je vodila i odlomke iz knjige čitala Vjera Mujović, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu, a u muzičkom delu nastupio je Branimir Stošić Kace, koji je otpevao četiri izvorne vranjske pesme.
Na početku promocije glumica Vjera Mujović citirala je reči poznatog jugoslovenskog književnika, Ćamila Sijarića, koji je sticajem okolnosti 1936. godine bio đak vranjske gimnazije, i te godine zapisao svoje utiske fasciniran Vranjem, koje i „beogradski“ Vranjanci uvek u srcu nose.
– Sunce je drugim gradovima načinilo nepravdu, ono je od svih njih izabralo ovo Vranje, da ga čim izjutra izgrije iza planine, celog obasja i u čelo poljubi. Nema tada avlije, nema kapije koja nije sva u suncu – i nije slika drukčija nego kao da je ovo Vranje, obe svoje ruke, diglo prema suncu da mu ih ogreje… – istakla je Vjera i dodala: –I gde god Vranjanci bili, njihova je duša „neprekidno obasjana tim sunčevim sjajem”.
Monografija koju večeras predstavljamo zadržala je delić tog vranjskog sunčevog sjaja, nadahnjuje nas tradicijom, ali i daje podstrek za budući rad.
Te reči bile su uvod za obraćanje autora prof. dr Dragana Mikića. On je pričao o tome kako je knjiga nastala, koliko je to bio naporan, istraživački posao. Najpre je citirao reči iz predgovora knjige koje su date i na njenoj zadnjoj korici, jer te reči ukratko odslikavaju sve što monografija sadrži.
– Na stranicama monografije oživljavaju ljudi koji su svojim činjenjem doprinosili da Udruženje narasta i koji su vremenom izrasli u znamenite ličnosti glavnog grada. Čitajući je može se osetiti društvena atmosfera proteklih decenija, sagledati prelomni trenuci u razvoju države, pratiti narastajuća snaga ekonomije vranjskog kraja i njen pohod u osvajanje beogradskog tržišta. Vidljive su i sve privredne organizacije koje su postojale u to vreme i značajno pomagale organizaciju manifestacije Dani Vranja i vranjskog kraja u Beogradu. Može se zaključiti i o načinu razmišljanja u određenim političkim i društvenim situacijama. Sagledive su i akcije koje su preduzimale sekcije i komisije Udruženja. Mogu se pratiti i godišnje skupštine i sastanci Upravnog odbora i pročitati pravila i statuti koji su donošeni. Čitanjem biografija članova Udruženja postaće vam bliski oni koji su Udruženjem upravljali i predstavljali Vranje u Beogradu i svetu.
Ova knjiga će vas naterati da osetite ritam i zvuke trube sa veselih druženja na prvorazrednim vranjskim večerima održavanim svake godine, koje su bile turistička atrakcija u Beogradu. Podsetiće vas na Mitketove monologe koje su sjajno interpretirali glumci Narodnog pozorišta „Bora Stanković” u Vranju. Nema toga Vranjanca niti Vranjanke, među starijima pa ni među mladima, niti prijatelja Vranja i Vranjanaca koga neće dotaći i emotivno poneti čuveni Mitketovi monolozi iz Borine „Koštane”. Nema toga kome srce neće zaigrati, a duša zatreperiti kad Mitke zapovedi: – Tuj pesmu da mi poješ…!
Potom je prof. dr Mikić s vidnim uzbuđenjem i neskrivenim ponosom što je u rukama držao proizvod svoga višegodišnjeg rada, rekao da nije mogao ni da nasluti kad je počinjao da piše da će knjiga izrasti u kapitalno monografsko delo o udruženju kojim rukovodi. Govorio je o svom interesovanju za istoriju, najpre za istoriju saniteta, a kad mu je Ranka, ćerka čika Joce Stojmenovića, predala Udruženju „Žuto cveće“ arhivu Kluba/Udruženja Vranjanaca u Beogradu, zainteresovao se i za njegovu istoriju.
Prvi koraci ka pisanju monografije preduzeti su 2018, ali je detaljniji rad usporila pandemija kovida 19, pa je posao nastavljen tek krajem 2021. Tada je slikana arhivska građa i naredne godine su prekucana dokumenta, tako da je sada sve digitalizovano. Bio je to obiman materijal, koji je trebalo izložiti i predstaviti na prijemčiv način. Autor je potražio pomoć urednice Mire Švedić, člana Udruženja, da mu pomogne oko oblikovanja tog materijala, jer je već imala kontakt sa dokumentacijom koju je prekucala, a i sarađivala je sa njim ranije. Dvogodišnji rad krunisan je respektivnom monografijom, koja ima elemente istraživačkog naučnog rada.
Profesor dr Mikić je istakao da mu je najteže bilo da napiše 6. poglavlje koje govori o današnjem Udruženju, iako je to period koji on zna i u kome se nalazi na njegovom čelu. Na kraju svog izlaganja povukao je i neke paralele – Udruženje je osnovano u jeku epidemije variole vere, a knjiga je pisana u toku pandemije kovida 19. Ili sledeći primer, na slavi sv. Atanasija Velikog koju je staro udruženje obeležilo poslednji put 31. januara 1941, za domaćina slave naredne godine prihvatio se Jovan Mikić, načelnik Ministarstva pošta u penziji. Slava je obnovljena tek 2019. godine, kada je domaćin slave bio Dragan Mikić.
U nastavku promocije je urednik knjige Mira Švedić predstavila njen sadržaj i iznela utisake o radu. Ona je istakla da je knjiga, duga priča o 53 godine rada Udruženja, predstavljena na 511 stranica. Obimna arhivska građa (koja inicijalno broji preko hiljadu strana) raspoređena je u devet poglavlja, različite dužine i strukture, jer su u nekim periodima bile brojnije aktivnosti Udruženja. Monografija je bogato ilustrovana i ima oko 450 fotografija, od kojih trećinu čine faksimili raznih dokumenata (156), što ukazuje da su većinom korišćeni izvorni dokumenti, koji knjizi daju autentičnosti i originalnosti. Bogatstvo knjige predstavljaju i tabele kojih ima 12. One na jasan, slikovit i jezgrovit način prikazuju ono što je na desetinama stranica opisano u knjizi. Ali pravo bogatstvo monografije jesu biografije. Najpre biografije sedam predsednika Kluba/Udruženja, potom 19 znamenitih članova Udruženja, pa 16 uvaženih i 12 članova aktuelnog rukovodstva.
– Mnoge ličnosti koje se tu pominju nisu imale svoje biografije. Profesor Mikić im je to podario. Pri tom je ponekad uložio veliki napor, okretao brojne telefone, pisao mejlove, kako bi došao do njihovih osnovnih biografskih podataka. Više puta je kontaktirao članove porodice i molio da mu napišu neki podatak. Neki imaju žive dalje srodnike, pa se o njima saznavalo iz treće ruke. Nekima deca nisu u zemlji, pa je trebalo saznati njihove mejl adrese i kontaktirati ih. O nekima je osnovne podatke saznao sa nadgrobne ploče. Bio je to obiman posao, u kome je i urednik morao da saučestvuje sa autorom u istraživanju – rekla je urednica i istakla s ponosom nekoliko imena čije su životne priče otrgnute od zaborava.
Potom je objasnila kako je to bilo uređivati takvu knjigu: – Suočili smo se sa udruženjem koje je poput feniksa vaskrsavalo – osnivano, gašeno, obnavljano tri puta od 1921, kada je osnovano. Suočili smo se sa jako obimnom dokumentacijom, a da je, pri tom, bilo malo direktnih dokumenata koji svedoče o počecima. Autor je morao da ih rekonstruiše na osnovu posrednih saznanja i dokumenata, čak i novinskih natpisa. Sati razgovora su utrošeni da bi se kroz priču rekonstruisao početak obnavljanja rada Udruženja. Srećom, imali smo dobro skrojen plan i sadržaj, koji je samo uz male nijanse menjan do kraja rada, što nam je davalo dobar pravac kretanja.
Mira Švedić je objasnila da je tokom dve godine rada bilo uzleta, padova, perioda kad je posao stajao, kad nije bilo inspiracije, pa se onda sa nekim novim elanom rad obnavljao. – Autor je bio uporan da knjigu završi, jer je znao da bi se teško ko mogao latiti tako obimnog i odgovornog posla, za koji nije bilo potrebno samo znanje, nego i istrajnost, posvećenost, žrtvovanje slobodnog vremena, ali i puno ljubavi za zavičaj i Udruženje – istakla je na kraju urednica i pohvalila trud likovno-tehničke urednice Olje Sinadinović (Agencije On) i Zdravka Kolovića iz Štamparije MiA PRINT, koji su uložili maksimum da ispoštuju rokove i da urade lepu monografiju.
Ponosan na uložen trud da Udruženju dobije tako značajnu knjiga bio je i Ivica Stanković, predsednik Upravnog odbora Udruženja. Pre nego što se osvrnuo na monografiju, podsetio je ukratko prisutne na promociji na istorijat udruženja Vranjanaca, na značajnu ulogu koju je imalo 10 njegovih predsednika, i podsetio da je 2021, na stogodišnjicu postojanja, štampana i promovisana monografija starog udruženja – „Kulturno-privredno udruženje Vranjanaca u Beogradu 1921–1941”.
– S obzirom da sam bio u prilici da pogledam tekst ove nove monografije i da sa dr Mikićem nekoliko puta zajedno prelistamo njene stranice, malo je reći da sam oduševljen i ponosan što imamo na jednom mestu zbirku svih događaja, važnih akata, brojnih biografija i fotografija, koje nemaju cenu. Listajući stranice monografije, posebno su mi zapali za oko opisani izrazi za koje smo mi čuli i izgovarali ih čitajući knjige našeg velikog književnika Bore Stankovića, ali ih nismo poznavali – rekao je Ivica Stanković i potom pročitao deo knjige u kome se opisuje značenje reči dert i sevdah, karasevdah, merak…
On je potom zahvalio autoru što je zabeležio šta su uradili prethodnici, ali i ono šta rade sadašnji članovi udruženja za Vranje i građane Vranja.
– Članovima Udruženja najvažnije je da se ono stalno razvija i napreduje i zato pozivam sve Vranjance koji žive i rade u Beogradu da nam pomognu, daju svoj doprinos i jednog dana budu i oni deo i nastavak istorije koja će se tek pisati – istakao je predsednik Upravnog odbora Udruženja i na kraju zahvalio gradonačelniku Vranja dr Slobodanu Milenkoviću, brojnim privrednicima i građanima Vranja koji su pomagali i pomažu da se Udruženje razvija.
Tokom promocije glumica Vjera Mujović pročitala je više odlomaka iz knjige. Reči Svetislava Stojanovića, predsedavajućeg osnivačke skupštine održane 22. aprila 1972, jedan od programskih zadataka osnivačkog odbora za formiranje Udruženja 2010, potom pismo predsednika Udruženja Jovana Stojmenovića koje je uputio predsedniku SO Vranje Časlavu Ristiću 5. decembra 1994. Najveći aplauz Vjera je dobila, kada je, iako crnogorsko-ličkog porekla, pročitala na vranjskom deo scenarija za vranjsku zabavu 1983. Bio je to šaljiv tekst u kome su predstavljane radne organizacije.
– Fala vi što ste ovoliko došli, vidim lepo ste se obukli, ko da vas je Pamučni kombinat za sve to snabdeo. Vidim „DIV” cigarete pušite. „NAVIPOVO” vino pijete. Meraklijsko crno vrtogoško vino. Vidim na ženski svet „KOŠTANINE” cipele ste kupili, a i cveće im sigurno kupujete iz Vranjsku banju.
Sve što vam treba u naše Vranje ima. Ako brod ili jahtu kupujete sa „ZAVARIVAČ” se konsultujte. Za vašu temperaturu sa svojim pećima brine „MIV”. Dobra štikla dobra je za čizmu, a ne i za glavu, „HIV” gi pravi. Konopci za vrzuvanje, rastrzuvanje, besenje i ostalo mota gi i suče „TIV” iz Banju.
Na spanje kad pođete na pižamu ne zaboravljajte – mož da nazebete, a „SLOBODA” i nji proizvodi, pa se onda ko Redžepovica istrgnite na meki „SIMPOVI” dušeci.
Nego, kakvo spavanje, veselje tek počinje, neka vi je na sreću krkanje, pijenje, mezenje, celivanje i igranje. A pravi sevdah i uživanje žele vam Klub Vranjanaca u Beogradu, hotel „Jugoslavija” i učesnici programa.
Te vesele reči, navele su i Branimira Kaceta da promociju završi šaljivom pesmom. Aplauz i čestitke koje su dobili promoteri te knjige govorili su o tome da je promocija bila uspešna, dobro vođena, a prva tri primerka knjige izneta iz štamparije tog dana razgledana su sa velikim znatiželjom, radoznalošću i divljenjem.
Dobra atmosfera koju su u zabavnom delu programa napravili Vjera i Branimir dugo se osećala posle promocije u Kući kralja Petra Prvog. A posebnu pažnju privukle su kćerke trojice značajnih aktera knjige – Jovana Stojmenovića, čika Joce, Božidara Kostića Boška i Stojčeta Jovanovića (Ranka, Milica i Branka).
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.