Više od 95 odsto Vranjanaca tokom zimskih meseci, u grejnoj sezoni, nalazi se u zonama lošeg kvaliteta vazduha, pokazuje Geoprostorna analiza iz dokumenta Doprinos izradi ocene stanja kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja koju je sačinio Tim 42.
Geoprostorna analiza ukazuje na više faktora poput vazdušnog pritiska, vetrova, konfiguracije terena i ona pokazuje da je problem zagađenja u Vranju izrazito lokalizovan, da najveći broj stanovnika živi u zonama najvećeg rizika zagađenja vazduha.
Koautor analize i član organizacije Tim 42 Nikola Mladenović u razgovoru za InfoVranjske.rs kao problematične po pitanju zagađenja vidi industriju, odnosno kotlarnice malih i srednjih postrojenja i individualna ložišta građana.
Mladenović je ukazao da se često koriste neadekvatna goriva – sirova drva, ugalj niskog kvaliteta i slično. On je naveo da zagađenju doprinosi i to što je Vranje kotlina.
Kako je rekao, konfiguracija terena u Vranju je kompleksna, jer je Vranje u kotlini, a brzine vetrova nisu povoljne u kontekstu kvaliteta vazduha, pa je zimi situacija nepovoljnija.
„Nepovoljniji teren, kotlina, vazdušni pritisak, pravci vetrova, to zadržava PM čestice, izduvne gasove iz saobraćaja i iz individualnih ložišta u prizemnom sloju atmosfere i na taj način nema dovoljne cirkulacije vazduha kako bi posle nekog vremena taj vazduh postao malo bolji“, rekao je Mladenović.
U dokumentu se ukazuje da su u 2025. najviše koncentracije suspendovanih PM čestica u vazduhu zabeležene u zimskim mesecima, posebno u januaru i prvoj polovini februara, kada su višestruko prelazile dozvoljene granične vrednosti. Broj dana sa prekoračenjima koncentracija PM10 je 77, dok je zakonski dozvoljeno najviše 35 dana godišnje, pokazuje dokument Tima 42.
Geoprostorna analiza pokazuje da zone visokog rizika zagađenja (zone 1, 2 i 3) zauzimaju oko 21 odsto teritorije, ali uključuju najnaseljenije i infrastrukturno opterećenije delove urbanog područja oko Vranja, glavnih saobraćajnica i pojedinih industrijskih tačaka.
Zone 1 i 2 zauzimaju oko sedam odsto, ali predstavljaju kritične mikro-lokacije u kojima se emituje i akumulira najveći intenzitet zagađenja i te površine se uglavnom preklapaju sa delovima urbane celine Vranja, što direktno pojačava zdravstveni rizik za najveći broj stanovnika, pokazuje analiza Tima 42.
Od ukupno 105 naselja, čak 50 naselja u kojima živi 74.457 stanovnika nalaze se u zonama povišenog rizika, što praktično znači da 95 odsto ukupnog stanovništva grada tokom grejne sezone diše lošiji ili potencijalno štetan vazduh.
Zagađenju pogoduje i klima i reljef Vranja – visok vazdušni pritisak i suvo vreme dovode do toga da se zagađujuće materije akumuliraju u prizemnim slojevima, što dovodi do pogoršanja kvaliteta vazduha, posebno u kotlinama i zatvorenim dolinama, što je prostor oko Vranja.
Ni vetar ne ide na ruku Vranjancima, jer slabi vetrovi i ograničena ventilacija kotline, predstavljaju jedan od ključnih faktora koji doprinose čestim epizodama zagađenja vazduha.
„Može se očekivati da će niži delovi grada, naročito u urbanim zonama Vranja, imati veće rizike od epizoda zagađenja vazduha, dok će planinska područja južno i jugozapadno od grada imati stabilniji i kvalitetniji vazduh usled izraženijih strujanja“, navodi se u analizi.
Uz to najveći broj naselja nalazi se u nižim zonama grada (348-634 metra) i to su zone najvećeg rizika akumulacije zagađujućih materija. Kako nadmorska visina raste, povećava se i efikasnost prirodne ventilacije.
Kako su prirodni uslovi nešto što nije moguće promeniti, u razgovoru sa Nikolom Mladenovićem iz Tima 42 pitali smo šta je to što se može promeniti.
Mladenović je rešavanje pitanja kotlarnica u postrojenjima i individualnih ložišta naveo kao dve glavne stvari na koje se treba fokusirati.
On ipak ukazuje da su to problemi koji se ne mogu odmah rešiti, već se sistematski mora raditi na tim problemima.
Mladenović je istakao i važnost edukacije građanstva i podizanja svesti o samom problemu, ali i edukacija o tome da se na vreme nabavlja energent – suvo drvo ili drugi kvalitetniji energent i da se u sklopu edukacije pokaže koliko efekta zagađeni vazduh ima na ljudsko zdravlje.
„Prosto će ljudi kada krene grejna sezona razmišljati o energentu, ali i o svom zdravlju i zagađenju vazduha“, rekao je Mladenović.
Upitan o primeni mera, on je naveo primer Leskovca, u kojem je bilo zagađenja od pojedinih postrojenja, te dodao da nakon zamene energenta, stavljanja filtera ili gasifikacije tih problema više nije bilo, odnosno da je izmereno da nemaju prekoračenja merenih materija kada zamene kotao.
Mladenović je istakao da se u priču moraju uključiti zvanični organi kako bi dali konkretna rešenja, da je pitanje koliko kapaciteta ima lokalna samouprava, te kakve bi mere mogla da sprovede.
Kako je rekao, oni su radili analizu kako bi videli šta sve dovodi do zagađenja, koliko i gde, a da bi lokalna samouprava sa građanima kroz javne rasprave i radne grupe trebalo da donese konkretna rešenja za problem.
Govoreći o izradi dokumenta Doprinos izradi ocene stanja kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja, rekao je da su probali da pomognu lokalnoj samoupravi da ima bolju osnovu za donošenje Plana kvaliteta vazduha.
On je ukazao da vreme za izradu Plana kvaliteta vazduha već teče, jer ako postoji državna merna stanica, postoji obaveza da se od 1.1.2026. radi na Planu kvaliteta vazduha, ali nakon što izađe izveštaj iz 2025. godine (o kvalitetu vazduha).
Mladenović je ukazao da su imali nekoliko sastanaka sa predstavnicima lokalne samouprave i da su oni bili veoma otvoreni da se sastanu sa Timom i dostave podatke, tako da saradnju ocenjuje kao veoma korektnu, te se nada da će u budućnosti pomoći da stvari budu bolje.
Ovaj sadržaj je izrađen u okviru projekta „Prvi koraci za dobar plan” koji sprovode Tim 42, Aktivisti iz komšiluka i Tim za razvoj i integracije.
Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Pročitajte još i ovo: Kvalitet vadzuha: Po merenju građanskih stanica Vranje među najzagađenijima