Vranje kao grad koji prema merenjima građana i organizacija civilnog društva ima veoma zagađen vazduh, što nepovoljno utiče na zdravlje ljudi konačno dobija Program kontrole kvaliteta vazduha.
Skupština grada Vranja usvojila je Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada za 2026. i 2027. godinu, odnosno, dokument kojim se uređuje način na koji će se pratiti podaci o zagađenju vazduha.
- Program definiše pet mernih mesta na kojima će se meriti koncentracije zagađujućih materija, od kojih na jednom koncentracija PM10 čestica
- Program nalaže da se izveštaj za prethodni mesec dostavlja do 15. u mesecu
- Program nalaže da se javnost obavesti o rezultatima na gradskom sajtu
Program se donosi jer je Zakonom o zaštiti životne sredine utvrđeno da gradovi i opštine obezbeđuju monitoring (praćenja zagađenja) životne sredine i finansije za taj monitoring.
Kako su InfoVranjske.rs ranije pisale, prema podacima građanskog lokalnog monitoringa koncentracije suspendovanih čestica PM10 i PM20 Vranje spada među najzagađenije gradove u Srbiji. I analiza Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) pokazala je da je vazduh u Vranju vazduh opasan po zdravlje građana.
Merenja PM čestica u Vranju počela su tek od 2024. godine.
Šta će pratiti Program?
Na mernim mestima pored osnovnih škola i vrtića meriće se osnovne zagađujuće materije – sumpor-dioksid, azot-dioksid, čađ i ukupne taložne materije, a pored Zavoda za javno zdravlje meriće se koncentracija suspendovanih čestica prečnika do 10 mikrometara (PM10).
Dakle, šta će to pratiti merne stanice – PM čestice, odnosno suspendovane čestice su sitne čestice prašine, čađi i dima, koje nastaju sagorevanjem čvrstih goriva (ugalj i drvo) za proizvodnju, odnosno izvor su termoelektrane, toplane i domaćinstva, ali i automobili. Udisanje tih čestica može da utiče na razvoj bolesti disajnih organa, kardiovaskularnih problema, alergija, a posebno su opasne jer na sebi prenose teške metale.
Zagađujuće materije poput gasova (oksidi sumpora, azota), ako dostignu visoke koncentracije u kratkom roku, mogu biti opasne po zdravlje stanovništva.
Pored merenja tih zagađujućih materija pratiće se i koncentracija polena u vazduhu i to za 24 biljke – javor, jova, ambrozija, pelin, breza, konoplja, grab, štir, leska, tisa i čempresi, bukva, jasen, orah, bor i jele, bokvica, platan, trave, topola, hrast, kiselica, vrba, lipa, brest i kopriva.
U dokumentu se navodi i da će se merenje osnovnih zagađujućih materija obavljati svakodnevno, kao i merenje koncentracije PM10 čestica.
Gde su merna mesta i zašto?
U dokumentu se za svako od mernih mesta objašnjava značaj tog mernog mesta.
U Vranju dominantno duva sevoroistočni vetar, te je Osnovna škola „Svetozar Marković“ izabrana jer se u njoj mogu pokazati rezultati koji odražavaju uticaj industrijske zone u vreme strujanja tog vetra, kao i uticaj lokalnih ložišta i lokalnih saobraćajnica.
Navodi se da na tom mestu zagađenje, pored industrije, potiče još i od individualnih ložišta (kuće koje se greju samostalno) i saobraćaja.
Kada je reč o Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“, ona se nalazi u širem centru grada između dve paralelne ulice koje su kada je reč o saobraćaju veoma prometne – Kosovska i Sime Pogačarevića, te na zagađenost vazduha utiču motorna vozila i individualna ložišta.
Osnovna škola „Predrag Devedžić“ nalazi se u blizini centra Vranjske Banje koja se, kao i većina objekata u okolini, greje toplom vodom iz termalnih izvora, tako da zagađenje vazduha uglavnom potiče iz motornih vozila i delom iz individualnih ložišta.
Predškolska ustanova „Neven“ nalazi se u stambeno-poslovnoj zoni na oko 400 metara od centra, tako da na zagađenost vazduha pored motornih vozila utiču i individualna ložišta.
Kada je reč o mernom mestu u Zavodu za javno zdravlje, ono se nalazi u centru grada, kako bi rezultati reprezentovali kvalitet vazduha na koji utiču motorna vozila, kao i blokovske kotlarnice i individualna ložišta u grejnoj sezoni.
Kome i kada će ti podaci biti dostupni?
Ono što je važno za informisanje građana, u Programu se navodi obaveza da se o podacima o kvalitetu vazduha redovno obaveštava javnost.
Javnost bi trebalo da se obaveštava objavljivanjem podataka na zvaničnom sajtu grada Vranja i to na WEB ADRESI – Grada Vranja.
Kada je reč o koracima, stručna organizacija, poput Zavoda za javno zdravlje, trebalo bi da sačini izveštaj i dostavi ga do 15. u mesecu, za prethodni mesec (15. februara za januar) Službi za zaštitu životne sredine, koja ga dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine.
Kada je reč o godišnjem izveštaju kontrole kvaliteta vazduha, on bi trebalo da se dostavi do kraja januara za prethodnu godinu Službi za zaštitu životne sredine, koja je dužna da ga Agenciji dostavi u roku od 60 dana od početka godine (početak marta).
Koliko merenje košta?
U Programu se još navodi da novac za kontrolu kvaliteta vazduha obezbeđuje grad u budžetu.
Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković je u intervjuu za InfoVranjske.rs ranije rekao da je budžetom grada i ove, kao i godinama unazad, planirana kontrola kvaliteta vazduha, polena i buke na teritoriji grada koje lokalna samouprava ugovara sa Zavodom za javno zdravlje Vranje.
Prema rečima gradonačelnika, za 2026. godinu u te svrhe predviđena su sredstva u iznosu od osam miliona dinara.
Dobra vest je da će Vranje s Programom saznati u detalje kakav vazduh diše. Ono što ostaje kao manjkavost jeste da se aktivnosti planirane Programom završavaju objavljivanjem rezultata i informisanjem nadležnih, ali se ne predviđaju mere kojima bi se delovalo na smanjenje zagađenja.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.