Tri decenije vladike Pahomija u Vranju: Turčenje, kiše, suše…

Početkom juna 2022. godine navršile su se tri decenije od odluke Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve da arhimandrit manastira Papraće kod Zvornika (BiH) Pahomije, svetovno Tomislav Gačić, bude imenovan za vladiku Eparhije Vranjske.

Patrijarh srpski Pavle je početkom leta te 1992. godine u Vranju, u Sabornom hramu Svete Trojice u Vranju, hirotonisao Pahomija i zvanično ga postavio za episkopa Eparhije koja stoluje u „lepom gradu predaka naših“, kako je tada primetio blaženopočivši „svetac koji hoda“.

Vladika Pahomije je na tronu Eparhije Vranjske zamenio pređašnjeg vladiku Savu Andrića koji je preuzeo Braničevsku Eparhiju sa sedištem u Požarevcu, a prvi susret sa Vranjancima ostvario je u poslednjoj dekadi juna, kada je na Vidovdanskom saboru srpske opozicije predvođene Srpskim pokretom obnove u Pionirskom parku razgovarao sa svojom budućom pastvom.

Nije prošlo mnogo vremena od hirotonisanja vladike Pahomija, a novi episkop vranjski je Vranjancima zamerio „da su slabi vernici“, potencirajući da su Srbi iz Bosne i Hercegovine neuporedivo „pravoverniji“ od vernika sa juga Srbije, polazeći od činjenice da se kao rođeni Bosanac našao u prilici da upoređuje stepen odanosti pravoslavlju ljudi iz Vranja i njegovog zavičaja.

Vranjanci mu to nisu oćutali, naprotiv, jedan od uglednijih vranjskih sveštenika uzvratio je opaskom „kakvi smo da smo, ali se nismo turčili“, aludirajući na preveru bosanskih feudalaca i drugih slojeva stanovništva koji su prešli u islam već u drugoj polovini 15. stoleća, kada je Osmansko carstvo osvojilo Bosnu i Hercegovinu.

Jesu naše žene u periodu turske vlasti nosile šalvare, ali su išle da se Bogu mole u pravoslavnim hramovima i niko od Vranjanaca tada nije prešao u islam, što se ne može reći za Srbe iz Bosne i Hercegovine, branili su svoju „pravovernost“ Vranjanci.

Vladika Pahomije, međutim, nije prestajao da prebacuje Vranjancima da su slabiji vernici od njegovih Bosanaca, počeo je da sveštenike sa juga Srbije zamenjuje sveštenicima iz Bosne i Hercegovine, što nije nailazilo na odobravanje ovdašnjih vernika, pa je jedan lokalni političar, konsterniran stalnim prebacivanjima na račun „pravovernosti“ ljudi s juga Srbije, ozbiljno upozorio vladiku „da od kada je on došao u Vranje, kiša ne pada, a suša uzima svoj danak u ionako oskudnoj poljoprivredi ovoga kraja“.

A onda se dogodila 2003. godina, brzo po Božiću te godine, kada je vladika Pahomije optužen za polno uznemiravanje mladih vernika, tužilaštvo i sud su odradili svoj posao, ubrzo se umešala i vladajuća politika, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, pre svih, sudski predmet je ustupljen sudu u Nišu i pre okončanja postupka nastupila je zastarelost, spasonosna za „optuženog građanina Tomislava Gačića“.

Vladika je nastavio da stoluje na tronu Eparhije Vranjske sačuvan od svojih iz vrha Srpske pravoslavne crkve, nisu mu naudile ni demonstracije u Vranju protiv njega koje su organizovali ugledni Vranjanci, nastavljajući da dovodi svoje sveštenike, dok su ga istovremeno napustila ugledna sveštena lica, „predstavnici nove duhovnosti“, ali i ugledne sestre monahinje koje su, po njihovim rečima, poverovale dečjim suzama.

Konačno, neposredno pred obeležavanje trodecenijskog stolovanja na tronu Eparhije Vranjske, na zajedničkoj liturgiji Srpske i Makedonske pravoslavne crkve u Skoplju, uz patrijarha srpskog Porfirija nije bio vladika Pahomije čija se eparhija graniči sa Ohridskom arhiepiskopijom.

Nagoveštava se, doduše stidljivo, da će vladika Pahomija okončati uskoro svoje stolovanje na tronu Eparhije Vranjske, većina Vranjanaca će taj dan jedva dočekati, ali će svi vernici i oni drugi građani juga Srbije zauvek zapamtiti još uvek aktuelnog episkopa upravo zbog svih navedenih kontraverzi koji su ga pratili od 1992. godine do danas.

S. Kostić