Svetski dan SLOBODE medija: Vranjski recept ŽDANOVIZMA

Treći maj, Svetski dan slobode medija, gromoglasno je obeležen u zemljama „trulog“ Zapada, „prigodno“ i pomalo stidljivo u Srbiji, i strogo informativno u Vranju, baš kao da Vranjanci žive u Putinovoj Rusiji i Lukašenkovoj Belorusiji.

„Vraća se novo“, tačnije, to „novo“ na medijskoj sceni Vranja je „staro“ koje neodoljivo asocira na predpetooktobarske dane kada su Radiotelevizija Vranje i nedeljnik Slobodna reč predstavljali propagandnu mašineriju tada vladajućih socijalista.

Ni postpetooktobarski dani nisu doneli ništa „novo“ na vranjskoj medijskoj sceni, staro je u nešto rafiniranijem obliku produžilo kontinuitet ispiranja mozga građanima, a iza zavese je virio „Ždanov“ i pažljivo kontrolisao šta to mediji vlasti pišu i izveštavaju o toj istoj vlasti i njenim čelnicima.

A danas, u drugoj godini treće decnije 21. stoleća, aktuelna vlast u Vranju kontroliše i po potrebi cenzuriše gotovo sve lokalne medije, izuzev časnih izuzetaka koji ne žele da prodaju medijsku dušu đavolu i time okrenu leđa profesionalizmu i novinarskoj etici.

Gradska vlast zdušno plaća novcem iz gradskog budžeta, dakle, parama poreskih obveznika, svoje medije da manje pišu, a mnogo više ne pišu o promašajima i aferama SNS funkcionera, okrivljujući istovremeno malobrojne nezavisne medije za „subverzivnu i antidržavnu“ delatnost, a koja se u stvari svodi na stav vlastodržaca da nisu krivi oni koji kradu, već oni koji pišu da se krade!?

Žrtve ovako postavljene slobode medija na lokalnom planu su Vranjanci, jer su pisanjem medija gradske vlasti dovedeni u dilemu koju nikako ne mnogu da reše, režimski mediji ih ubeđuju da lepo žive, a oni nikako da prežive mesec i dočekaju sledeći bez dugova i veresije, svesni da im se drastično smanjuje kupovna moć.

U takvom okruženju, logično, ne izostaju ni napadi na novinare koji izveštavaju sa protesta građana i skupova opozicije, ti primeri su Vranjancima dobro poznati, a najopasnije je što se pritisci na lokalne novinare u Vranju odvijaju i kroz državne institucije koje treba da štite novinare, kao službena lica na službenoj dužnosti.

Na kraju, medijska scena Vranja je onakva kakvu želi vlast, uspešna u inaugurisanju cenzure i mnogo više autocenzure novinara koji rade za režimske medije, a u službi prikrivanja istine vezane za (ne)rad vlastodržaca i njihove brojne zkloupotrebe.

Zato, vranjski novinari, srećan vam treći maj, Svetski dan slobode medija, dan koji je najmanje kriv što živite u carstvu sopstvene neslobode i saučesništva u nepodopštinama aktuelne vlasti, pa kad je već tako, pripazite na sebe i svoj rad, jer tu je „Ždanov“, iza zavese, viri i proviruje šta i kako pišete i izveštavate, stalno tražeći od vas da se ne mešate u svoj posao!   

S. Kostić