Subotnji komentar: Vulin u KLASIČNOJ funkcionerskoj kampanji u Jumku

Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije, boravio je u vranjskom Jumku u četvrtak trećeg marta u klasičnoj funkcionerskoj kampanji aktuelne vlasti za parlamentarne i predsedničke izbore trećeg aprila ove godine.

Vulin je u Jumku gromopucatelno poručio „država i predsednik Vučić misle na jug Srbije, ulažu u Jumko i zapošljavaju ljude na jugu“, kako vidimo, u neokomunističkom maniru i populističkoj formi, ostavljajući čak i domaćine u ovoj fabrici u čudu kada je „izbrojao“ da vranjska tekstilna fabrika zapošljava „preko 2.000 radnika“.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije u svojim prenaglašenim hvalospevima državi, Vučiću i „Jumku“, potencirao je da policija i vojksa, dakle, država, i dalje kupuju od vranjske tekstilne fabrike uniforme i ostalu opremu, otvoreno priznajući da je na delu državni intervencionizam u ekonomiji koji, osim u specifičnim društvenim okolnostima, nikada u istoriji nije doneo dobro ni državi ni izdržavanoj privredi na veštačkom disanju, aktualiteta radi da kažemo, na finansijskom respiratoru.

Vulin se, prema očekivanju, nije osvrnuo na predstečajni status Jumka, pod kriptonazivom UPPR (Unapred pripremljeni plan reorganizacije), što je očajnički pokušaj države da ispegla finansije fabrike i u stranu zakloni činjenicu da je dug vranjskih tekstilaca premašio 2,5 milijarde dinara.

Lider Pokreta socijalista, nekadašnji vernik i sledbenik Mire Marković i njenog retrogradnog JUL-a, nikako nije mogao da progovori o dugovanju Jumka za utrošenu električnu energiju u iznosu od 700 miliona dinara, što je svrstava u 10 najvećih dužnika u Srbiji, doduše, daleko je bolja vranjska fabrika od najvećeg dužnika, Smederevske železare u kinskom vlasništvu koja je dužna sirotom EPS-u čak četiri milijarde dinara.

Da ne nabrajamo dalje, dugovanja Jumka za vodu su preko 200 miliona dinara, Komradu oko 60 miliona, što državi ne znači ama baš ništa, već ga ona zajedno sa lokalnim samoupravama gde ima svoje pogone spasava «konverzijom svojih potraživanja u trajan ulog u kapitalu.

Opet prema očekivanju, rukovodstvo Jumka zahvalilo je Vulinu na lepim rečima u atmosferi retko viđene bezrazložne ushićenosti, ali su zaboravili da mu postave samo jedno pitanje, ta će biti s nama kada nas država, pritisnuta nepovoljnim ekonomskim tokovima, skine sa finansijskog respiratora, grublje rečeno, otkači s aparata za veštačko disanje.

Baš nas zanima, svakako u duhu klasične novinarske radoznalosti, kako bi im Aca Vulin odgovorio na postavljeno pitanje.