Staša Cvetković: Želim da živim u Srbiji bez nasilja i Srbiji za svu našu decu

Staša Cvetković, Vranjanka, studentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i aktivistkinja grupe „Studenti protiv nasilja”, poručila je okupljenim sugrađanima na petom po redu protestu u Vranju protiv nasilja, u petak 21. jula, da ima razloga što su ljudi na protestima u najvećem broju gradova Srbije.

Staša je svoj govor na protestu za mlade u Vranju započela „beogradskom pričom jedne dvadesetogodišnje Vranjanke”.

„Jako je lepo videti ljude koji ulivaju sigurnost, zato počinjem beogradskom pričom jedne dvadesetogodišnjakinje koja je sama u Beogradu, dok joj roditelji žive u malom gradu.Škola „Vladislav Ribnikar je na pet minuta od mog fakulteta i sećam se da je neočekivani rasplet događaja krenuo te srede kada sam iz Vranja stigla na fakultet”, obratila se Staša Vranjancima koji su je slušali u tišini neuobičajenoj za ovakve skupove.

Staša Cvetković je zatim nastavila svoju beogradsku priču.

„Dogodila su se ubistva dece u ovoj školi, sećam se, tada ni profesori nisu želeli da drže predavanja. Vesti su stizale jedna drugu o stravičnom događaju, studenti su se javljali roditeljima da je sa njima sve u redu, dok sam sama sedela u čitaonici, a onda je stigla moja drugarica koja je bila đak te škole”, pričala je okupljenima i sama uzbuđena tragičnim sećanjem Staša Cvetković.

„Sećam se njenih reči koje su pratile suze „ubiše našeg Drakčeta”, čoveka koji je bio čuvar u toj školi, pa sam samo mogla da zamislim kolika je bila tuga i roditelja i porodice čuvara, ali sve dece u toj školi koja su morala da prođu kroz sve to što se desilo te tragične srede”, rekla je Staša Cvetković.

„A onda su se dva dana kasnije desila ubistva u Mladenovcu i drug mog druga je izvršio ta ubistva. Svi kažu da je bio rezervisan kao osoba, ali da nikako nisu očekivali da će to da se desi. I tada kreće od strane dece masovno oponašanje tih ubica, kreću senzacionalističke vesti, između ostalog, da je brat sestru isekao nožem, pa pitam da li smo mi društvo koje želi da gleda raskomadano telo osamnaestogodišnjakinje na trgu”, zapitala je studentkinja iz Vranja.

Ona je zatim još jednom zapitala „da li smo mi narod koji vapi za senzacionalističkim vestima”?

„Ti ljudi iz Mladenovca smo mogli da budemo i mi, a ta deca sa Vračara mogla su da budu vaša deca, a moj fakultet redovno dobija dojave o bombi dva puta nedeljno. Zato pitam gde su svi ti ljudi u ovom gradu koji su mene i moje drugove tapšali po ramenu i govorili da ćemo biti dobri ljudi”, opet je zapitana studentkinja iz Vranja.

„Ja se svojoj majci ne javljam zato što mi nedostaje, javljam se da sam na sigurnom, da me nisu pretukli na protesti i da sam živa, koliko god to nerealno zvučalo, pa se ovde pitam da li sam ja strana plaćenica i domaća izdajnica, da li mi živimo u takvom društvu, da odgovor je DA! Mi smo izgubili ljudskost, jer ja ne znam da li će sutra u Narodnoj skupštini neko od ministara da pokaže slike mene i moje porodice kao što su to radili sa studentom iz Beograda”, upozorila je Staša Cvetković.

Ona je zatim zapitala „da li smo izgubili želju da se borimo za onim što smatramo da je ispravno”?

„Treba da radimo nešto mirna srca i čistoj savesti, jer u ovoj zemlji ne postoje mi ili oni, postoje ljudi koji žele dobro i oni koji to ne žele. A na žalost ti ljudi su krem dela našeg društva. Radim iskreno ono u šta verujem, verujem da su zahtevi ovih protesta ispunjivi i da zajedno možemo da promenimo sve. Takođe znam da je teško boriti se za egzistenciju u situaciji kada većina porodica jedva sklapa kraj s krajem, ali ovde se borimo za veće dobro, za slobodu svih nas. Ovo nije samo pitanje politike već je stvar principa, jer ne želim da odem iz ove zemlje, želim da živim u Srbiji bez nasilja i svu našu decu”, poručila je na kraju Staša Cvetković.