SNS za početnike: Boske naprednjački od Surdulice

Državni sekretar u Ministarstvu privrede i lider napredanjak na jugu Srbije Dragan Stevanović Boske, nepopravljivi radikal, čudesna je, ali i klasična pojava političara na lokalnoj, južnjačkoj sceni, u čijoj se karijeri prepliću i neugodno zapliću uspesi sa neuspesima, bolje reći, „šamarima“ zbog kojih mu još bride obrazi.

Stevanović zajedno sa svojim radikalskim pahtosom Aleksandrom Martinovićem, važi za najekstremnijeg radikalskog jastreba, posebno nakon 2008. godine, kada Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić okreću leđa svom političkom ocu Vojislavu Šešelju i Srpskoj radikalnoj stranci i osnivaju Srpsku naprednu stranku.

Stevanović i Martinović ne štede reči kritike u naznačenom periodu na račun prebega Nikolića i Vučića, lepe im epitete izdajnika i nevernika i stalno drže tenziju zbog radikalskog dvojca koji se napio „vode zaborava“ i okrenuo leđa Šešelju i SRS.

Kritike Stevanovića i Martinovića naglo prestaju u leto 2012. godine, kada na predsedničkim izborima Tomislav Nikolić pobeđuje protivkandidata Borisa Tadića u drugom krugu, uz pomoć male izlaznosti i „belih listića“ razočaranih „drugosrbijanaca“, jer se baš tada u Bosketov politički, ali i lični život, upliće Milovan Drecun, tada taze poslanik SNS u Skupštini Srbije i predsednik Odbora za bezbednost srpskog parlamenta.

Drecun, naturalizovani Surduličanin, blizak Stevanoviću, stupa u dejstvo i ublažava Stevanovićev stranački ekstremizam do te mere da ovaj menja stranački dres SRS i navlači naprednjački, te gotovo preko noći u novoj Vladi Srbije postaje državni sekretar u Ministarstvu privrede, uz uslov, logično, da prihvati ne baš zahvalnu dužnost prvog naprednjaka Pčinjskog okruga.

Tako je Boske radikalski od Surdulice transformisan u Bosketa naprednjačkog i od Surdulice, i od Vranja i od Pčinjskog okruga i tada počinje epoha njegove hegemonije, u stranci na jugu Srbije, u lokalnom javnom sektoru svih opština Pčinjskog okruga gde vlada SNS, Vranju, Vladičinom Hanu,Trgovištu i čak Bosilegradu, gde je večni Vladimir Zaharijev neviđenim pragmatizmom amortizovao neraspoloženje lokalnih naprednjaka prema njemu i ostao na funkciji predsednika opštine ravno dve decenije.

Boske, kao „surduličko čudo od deteta“, od konobara u surduličkom kafiću „Pegaz“, postaje „ekonomista“ sa diplomom Fakulteta Union u Sremskim Karlovcima, gde je juna 2006. položio šest ispita, a do juna 2007. još 10, pa kao državni sekretar u Ministarstvu privrede krajem 2014. godine nagoveštava putem medija da „Tomić mora da ode iz Simpa“, što se i ostvaruje početkom 2015. godine i u savezu sa delom antitomićevskog rukovodstva „Simpa“ prodire u ovu fabriku.

Bosketovu čašu meda zagorčaće u aprilu 2016. godine lokalni izbori na kojima u „njegovoj“ Surdulici Novica Tončev i SPS odnose ubedljivu pobedu, osvajaju 22 odbornika u opštinskom parlamentu, pa naprednjaci sa 13 mandata ostaju u opoziciji, što je prvi jači šamar Stevanoviću koji limitira njegov ugled i uticaj u centrali SNS, što se ponavlja i 2021, kada Tončev i njegovi socijalisti opet pobeđuju SNS, doduše, sa razlikom od jednog odbornika.

Između ta dva jaka i neugodna izborna šamara, od 2016. do 2020. godine, Boske je uspeo da za sebe i svoje oposli brojne benefite i uhljebljenja, suprugu zapošljava u Narodnoj banci Srbije, pašenoga Predraga Mirdžića instalira na položaj direktora JP „Srbijašume“, bez smetnji, naravno, što je imao aferu u „Lasti“, u Beogradu zapošljava ostale rođake, na mesto načelnika Pčinjskog okruga postavlja svog vernika iz Surdulice Srećka Pejkovića.

Životne lekcije po Bosketovom obrazu, međutim, ne prestaju, ovoga puta Stevanović doživljava najjači udarac, po Vučićevom naređenju u u jesen 2020. godine Novica Tončev, Bosketov arhineprijatelj, postaje ministar u Vladi Srbije, što je trajno nezalečena rana neprebolna za prvog naprednjaka juga Srbije.

Stevanovića svima vidljiv sukob tvrde i meke struje u Gradskom odboru SNS u Vranju ne dotiče mnogo, samo onoliko koliko treba, on vešto balansira između poslanika Slaviše Bulatovića i gradonačelnika Slobodana Milenkovića, po potrebi priklanja se i jednom i drugom, jedino je nešto otvorenije reagovao kada je od Bulatovića u 2021. godini tražio da ne kupuje školsko dvorište u Vranjskoj Banji pre izbora, a sukobljenim frakcijama u redovima vranjskih naprednjaka „sažaljivo“ je poručio „aman, svi ste vi moji“.

Surdulički problemi nikako da prestanu za Stevanovića, pa krajem maja 2021. godine Glavni odbor SNS raspušta Opštinski odbor u Surdulici, smenjuje Bobana Petrovića i imenuje dva poverenika Igora Kostića i Nemanju Gligorijevića, ličnosti bliske Bosketu, ali pod tamnom senkom raspuštanja odbora u gradu prvog naprednjaka Pčinjskog okruga.

S. Kostić