U nizu događaja koji se valjaju i prepiru koji prvi prepričati i reći, jedan ću sada podeliti.
Jutros ranom zorom krenuo sam u posmatranje delfina čamcem. Taj događaj sam po sebi meni nije nešto, drugom prilikom ću možda pisati zašto.
Sa druge strane prilike, stoji masa ljudi. Isključivo lokalci ja jedini belac koga niko ne primećuje. Trguju ribom i svežim ulovom.
Odmah sam zauzeo poziciju za posmatranje, i izoštrio fokus smatranja.
Deca i ja neuki a željni iskustva starog zanata ribosređivanja, gledamo i upijamo.
Bilo je puno riba. Barakude, tune, sabljarke… Ipak meni najupečatljiviji ulov bila je jedna ajkula.
Čišćenje ribe, mirisi, pogledi ljudi i osmesi ribara od jutarnje zarade čine ovaj okeanski vašar nekim vidom ceremonije.
Kada je iskusni ribar krenuo sa komadanjem ajkule, iz stomaka joj je izvukao doručak, jednu veliku sabljarku. Ajkula je bila duga skoro 3 metra.
Momenat kome se nisam nadao, a koji me je ponovo vratio na fabrička podešavanja jeste sadržaj materice ajkule. Ženka je nosila embrione. Iz njenog stomaka ispala su jajašca.
Taj trenutak (mene(?)) prema njima neću dočarati rečima.
Gledao sam u oči najveličanstvenijeg predstavnika mora i okeana čija se priroda nije promenila milionima godina.
Život ih je napustio. A (ja(?)) još uvek dišem.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.