Stanje opšteg razumevanja

U sudskim sporovima neophodno je prisustvo i sudskih tumača i prevodilaca, što je bitno za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, složni su u oceni sagovornici „Vranjskih“, dodajući da jezičke barijere u južnosrpskom pravosuđu ne predstavljaju nepremostiv problem.

Prevodilac Ilber Aliju smatra da „jezička konfuzija ne uzrokuje povredu ljudskih ili zakonom zagarantovanih prava“.

– Jer, zajednička želja i pravilan pristup postoje, recimo u tužilaštvu i sudovima. Ako se stranka izjasni da ne zna jezik suda, uvek angažuju tumača. To je obavezna procedura – kaže Aliju.

On dodaje da se Zakon o zvaničnoj upotrebi maternjeg jezika „u načelu primenjuje“. Kaže da u praksi značajnijih problema u komunikaciji nema. Navodi primer Osnovnog sud u Bujanovcu koji ima prevodioce, a po predmetu ih, kako kaže, angažuje i Viši sud u Vranju, obično u slučajevima maloletnika koji nisu dobri lingvisti.

– U poslednje vreme je bilo potrebe za većim brojem tumača, zbog krijumčarenja ljudi i kompletne situacije sa migrantima – apostrofira Aliju.

Sudskih tumača danas ima dovoljno, prema njegovom mišljenju, za razliku od nekih prošlih vremena.

– U Beogradu je bilo prevodilaca za albanski jezik, dok ga Viši sud u Vranju u to vreme nije imao. U međuvremenu su kapaciteti popunjeni i sad ne postoji povećana potreba za tumačima i prevodiocima – dodaje Aliju.

Drugi je problem preciznost u prevođenju. Rade Ristić, javni pravobranilac u Bujanovcu, ističe da je nezahvalno ocenjivati da li sudski tumači tačno prevode svaku frazu ili rečenicu, jer bi taj koji to čini morao dobro da poznaje srpski, albanski, kao i druge jezike.

– Ne poznajem dobro jezike nacionalnih manjina, ni romski, ni albanski, ali ne mislim da višejezičnost može da uzrokuje nekakvu zbrku i nesporazume. Zapravo mislim da nema zbrke, jer postoje kvalifikovani i stručni ljudi koji su za to angažovani u pravosuđu – navodi Ristić.

Osnovni sud u Bujanovcu, naglašava, ima kvalifikovane prevodioce. Prisustvovao je nekim pretresima i ročištima kada je bilo slučajeva da se stranka izjasni da ne razume srpski ili albanski jezik.

– Sud u tom slučaju obavezno obezbedi prevodioca i tu nikakvih problema nema – nedvosmisleno ukazuje Ristić.

Prema njegovom mišljenju, u postupcima u kojima su stranke nacionalne manjine, sudovi su u obavezi da obezbede prevodioca.

– Uverenja sam da je postojanje sudskih tumača bitno za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Ako nema prevodilaca za jezike manjina na jugu Srbije, romski i albanski na primer, moraju se obezbediti, jer na to obavezuju i zakoni – apeluje Ristić.

Izvor „Vranjskih“, koji je insistirao na anonimnosti, a koji svoju upućenost u temu potkrepljuje rečima da je imao priliku da prevodi tekstove i udžbenike za Ekonomski i Pravni fakultet u Nišu, kao i Ekonomski u Subotici, objašnjava da preciznost prevoda zavisi od toga koliko je ko tome posvećen.

– Dešava se da je prevod, u nekom smislu, važniji od originala, zato što je neophodno da ono što piše u nekom aktu bude kristalno jasno stranci ili zainteresovanoj strani u sudskom procesu, pa je odgovornost prevodioca i tumača time veća – pojašnjava sagovornik našeg portala.

On kao veliki problem ističe činjenicu da je pristup institucijama, između ostalog i sudovima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, mahom na srpskom jeziku.

– Stranke se u 95 odsto slučajeva organima opštine i sudovima obraćaju na srpskom jeziku. Zahtevi podneti na albanskom se u nekim sudovima ne primaju i ne zavode. Delom to pripisujem navici, a druga je stvar svest građana koji nisu upoznati sa svojim pravima – kaže izvor „Vranjskih“.

On izdvaja i treći bitan faktor, a to su sami albanski politički lideri, oni koji zastupaju interese svog naroda i „imaju ustavnu i zakonsku obavezu da ljude informišu o pravima građana, a koji se možda nisu dovoljno založili da upute građane u tu materiju“.

– A da li mi imamo takve prevodioce… Treba biti svestan da živimo u provincijama, a vrsni stručnjaci iz gotovo svih, pa i ove, oblasti nisu u Preševu, Medveđi ili Bujanovcu, nego u Prištini i Beogradu – smatra naš sagovornik.

Problem je, dodaje, u tome što se Ustavom zagarantovana prava „kupuju ili prodaju“ od strane Albanaca.

– Sudski tumači ne rade besplatno. Onaj ko izgubi spor plaća sudske troškove, poput , primera radi, veštačenja. Nekad je sud Bujanovcu imao svog prevodioca, koji je pre nekoliko godina preminuo, a radio je neposredno sa strankama. To se nije naplaćivalo. Međutim, kad pozovete sudske tumače sa strane, treba ih platiti – jasan je naš izvor.

Nasip Redžepi, zamenik osnovnog javnog tužioca u Vranju, za „Vranjske“ kaže da problema koji su vezani za razmimoilaženje i neslaganje na jezičkom nivou, na jugu Srbije nema.

– U Bujanovcu sam radio godinu dana kao ispomoć, i bez obzira da li je u pitanju bio Rom, Makedonac, Albanac ili Srbin, uvek sam stranci omogućio prevodioca, ako je ona to zahtevala – kaže Redžepi.

U Osnovnom, kao u Prekršajnom sudu u Vranju, i to u odeljenjima u Vladičinom Hanu, Bujanovcu i Surdulici, nema sudskih tumača u radnom odnosu, piše u odgovoru na dopis novinara „Vranjskih“.

Vranjski Viši sud nema u stalnom radnom odnosu sudske tumače, ali angažuje tumače za albanski, bugarski, engleski, romski, ruski, nemački i italijanski jezik.

Bojan Milenković, predsednik Osnovnog suda u Bujanovcu, pojašnjava da u ovoj instituciji trenutno radi četvoro tumača za albanski jezik, što je „dovoljno za potrebe suda“.

Ustavom Srbije se garantuje i pravo na besplatnog prevodioca u slučaju da osoba u postupku ne razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi na sudu.
U članu 199 najvišeg srpskog pravnog akta kaže se još da „neznanje jezika ne sme biti smetnja za zaštitu i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava“.
Ove ustavne odredbe našle su svoju primenu na jugu Srbije gde značajan deo populacije čine Albanci, ali i Romi, Bugari i neke manje brojne narodnosti.
Te odredbe, kažu u pravosuđu, primenjuju se i na azilante, odnosno ilegalne imigrante koje pogranična policija uhapsi u pokušaju nezakonitog prelaska srpske granice i to u postupku pred nadležnim organima sudske vlasti.

Dušan Pešić