Na jugu Srbije, u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, malo je organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima reorganizacije pravosuđa i pravosudnog sistema, smatra Kenan Rašitović iz Omladinskog foruma za edukaciju Roma u Bujanovcu.
– Civilni sektor je nedovoljno, u pojedinim opštinama čak vrlo malo ili gotovo uopšte nije uključen u proces prevazilaženja problema u pravosuđu. Organizacije civilnog društva se eliminišu, jer ne postoji želja pravosudnog sistema da sa civilnim društvom postanu ravnopravni partneri, niti podele nešto od čega korist ne bi imalo samo pravosuđe, već i kompletna zajednica – navodi Rašitović za “Vranjske”.
On skreće pažnju da se neretko dešava da, kad treba razgovarati o nekim bitnijim stvarima, ili prisustvovati događajima na kojima bi se mogla voditi rasprava ili kvalitetna diskusija o problemima u samom pravosuđu, organizacije civilnog društva ne budu pozvane, ni konsultovane oko važnih pitanja.
Predsednica Upravnog odbora Romskog centra za demokratiju (RCD) Ivana Stošić, tvrdi da nevladine organizacije na jugu Srbije nisu uključene u rešavanje problema u pravosuđu, što je ogroman problem.
– Ono čime se RCD bavi je nadzor nad radom lokalnih samouprava, ali što se tiče ostalih organizacija, nikakvog pomaka nema. Niti postoji dijalog, niti se organizuju okrugli stolovi ili debate na temu reforme i pravca u kome bi pravosuđe trebalo da ide. Sve to je važno i zbog približavanja Evropskoj uniji i otvorenog poglavlja vezanog za pravosuđe – kaže Stošićeva.
Ona naglašava da se pravosuđe ponaša kao “jedan zatvoren sistem”, koji je izložen mnogobrojnim kritikama, dok je civilno duštvo pozivalo, a i dalje poziva na razgovore predstavnike pravosuđa. Međutim, navodi Stošićeva, “oni se ne odazivaju često”.
– RCD nikada nije imao projekte koji se direktno tiču pravosuđa, jer se bavimo pre svega zaštitom prava svih, ne samo etničkih manjina. Ciljna grupa naše organizacije je nešto sasvim drugo, ali ono što nas posebno interesuje i čime bismo voleli da se bavimo, upravo je korupcija u pravosuđu, odnosno sprega između države i pravosuđa. Jer, nažalost, nema podele na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, onako kako predviđa Ustav, već su sve te institucija politizovane – objašnjava Stošićeva pravce budućeg delanja njene organizacije.
U ovom trenutku, napominje ona, jedino sa kim je RCD, od državnih institucija sarađivao su one koje se bave zaštitom prava žena ili trgovinom ljudima. Problem je bio, dodaje, doći do tih ljudi, išlo je sporo i teško, zbog sporosti državnog aparata.
– Treba mnogo odobrenja i birokratije da bi se došlo do osoba sa kojima se može sarađivati. Ja o aktivnostima odbora za ljudska prava nisam čula ništa poslednjih pet do deset godina, ne znam čime se bave, a oni bi trebalo da budu ti koji su prvi pri pokretanju takvih procesa – poručuje Stošićeva.
Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac, sada već davne 1999. godine oformio je prvi Odbor za ljudska prava južno od Niša, učestvujući pritom u hiljadama procesa tokom i posle NATO bombardovanja. Kad je postao čelni čovek Bujanovca, prepustio je vodeće mesto u Odboru Ragmiju Mustafi, visokom funkcioneru Partije za demokratsko delovanje i šefu odborniče grupe ove stranke u Skupštini Bujanovca.
– Samo je Odbor za ljudska prava iz Bujanovca na neki način uključen u proces premošćavanja problema u južnosrpskom pravosuđu. Odbor je prošle godine, u sklopu projekta sa švajcarskom ambasadom, vršio analizu realizacije programa republičke i savezne vlade iz 2001, a u cilju rešavanja krize u opštinama na jugu Srbije – podvlači Kamberi.
On dodaje da je u sklopu navedenog projekta i integracija Albanaca, odnosno reforma pravosuđa. Tako se, kako je istakao, može reći da je to jedina lokalna nevladina organizacija koja je uključena u ovaj proces.
– U ovom trenutku se može reći da je uticaj odbora za ljudska prava marginalan, s obzirom na to da ne postoji nikakav dijalog između Vlade Srbije i predstavnika Albanaca, odnosno lokalnih institucija – smatra Kamberi.
Dušan Pešić
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.