Dugoročna izloženost PM česticama tokom nekoliko ili više godina povezana je sa povećanim obolevanjem i umiranjem od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti odraslih, istakla je u razgovoru za InfoVranjske pulmolog i onkolog dr Dragana Jovanović.
„Deca, trudnice i stariji kao i sobe sa hroničnim respiratornim i kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, posebno su podložni efektima PM čestica po zdravlje“, navela je dr Jovanović.
U Srbiji se godišnje zagađenju pripisuje oko 14.100 smrti, pokazuje izveštaj „Globalno stanje vazduha“, objavljen krajem 2025. Godine, i smrtnost u jugoistočnoj Evropi četiri je puta veća nego u zapadnoj Evropi.
Jovanović je za InfoVranjske ukazala da su zdravstveni rizici povezani sa česticama PM10 i PM2,5 posebno dobro dokumentovani i da manje PM čestice prodiru duboko u pluća i ulaze u krvotok, te dospevaju do svih organa.
Ona je navela da PM čestice uzrokuju različite posledice po zdravlje, kao što su kardiovaskularne (ishemijska bolest srca), cerebrovaskularne (moždani udar), respiratorne i druge.
Jovanović je dodala da su Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) i Svetska zdravstvena organizacija PM čestice klasifikovale kao karcinogen, odnosno uzrok raka, naročito raka pluća.
Govoreći o kratkoročnoj izloženosti česticama PM2,5, istakla je da se povezuju sa raznim respiratornim simptomima, počev od kašlja, akutnog nazofaringitisa, otežanog disanja, različitih alergijskih manifestacija.
Jovanović je navela da se dugoročna izloženost PM česticama povezuje sa povećanim obolevanjem i umiranjem od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti odraslih, poput infarkta srca, moždanog udara, hronične opstrukcijske bolesti pluća sa težim komplikacijama, raka pluća.
Kako je navela, dokazano je da dovodi do oštećenja reproduktivnih sposobnosti žena, a da udahnute čestice dospevaju i u placentu trudnice, što oštećuje normalan razvoj fetusa.
Kako je dodala, kod novorođenčadi i manje dece remete normalan razvoj, naročito pluća i mozga, dodatni su faktor rizika za razvoj plućnih bolesti u odraslom životnom dobu, vode slabljenju imuniteta prema infekcijama disajnih puteva, pa se češće mogu javljati bolesti disajnih organa.
Jovanović je ukazala da je dugoročna izloženost česticama PM2,5 povezana sa povećanjem dugoročnog rizika od kardiopulmonalnog mortaliteta (smrt povezana sa srčanim i respiratornim oboljenjima) za 6 – 13 % za svakih 10 μg/m³ (mikrograma po metru kubnom) povećanja koncentracije PM2,5 čestica.
PM čestice: Kakvom su riziku izloženi Vranjanci?
Dr Dragana Jovanović koja je bila direktorka Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu Kliničkog centra Srbije od 2001. do 2008. godine, analizirala je podatke sa prekoračenjem koncentracije PM2,5 čestica u Vranju prema građanskom monitoringu.
Da podsetimo, prema građanskom monitoringu u 2023. godini prosečna godišnja koncentracija PM2,5 čestica bila je 34,7 μg/m³, u 2024. godini, bez polovine novembra i decembra, 29 μg/m³, a u 2025. godini 43,3 μg/m³, dok je dozvoljena granica prema propisima Srbije 25 μg/m³, Evropske unije 10 μg/m³, a SZO 5 μg/m³.
Dr Jovanović ističe da je zbog povišenih godišnjih koncentracija PM2.5 čestica u 2023. dugoročni rizik od kardiopulmonalne smrti povišen za 6–13 %, zbog godišnje koncentracije u 2024. za još oko 3-6 % što nije realna vrednost jer je merenje obavljano do 15. novembra te godine, tako da nije uključeno vreme kada je inače najveće zagađenje.
„Nadalje, u 2025. rizik raste za dodatnih najmanje 6-13% ako se uzme u obzir merenja Nacionalne ekološke alijanse, ili veći prema nalazu Gradjanskog monitora“, kaže dr Jovanović.
Najviše koncentracije PM čestica zabeležene su u zimskim mesecima, posebno januar i prva polovina februara, kao i martu, sa povremenim epizodama dnevnih vrednosti iznad 100-200 μg/m³.
Jovanović ističe da može izvesti zaključak, na osnovu egzaktnog izračunavanja, da su pogoršanja respiratornih, kardiovaskularnih, kao i neurorazvojnih i mentalnih poremećaja i bolesti u dece i odraslih tih dana bila značajno češća i teža, kao dozno zavisna, odnosno za 12 do 35 odsto.
Kao najčešće simptome navodi respiratorne i kardiovaskularne – kašalj, otežano disanje, češće akutne respiratorne infekcije, zamor, skokove krvnog pritiska, aritmije, anginozne napade i moždani udar.
„Kod dece su dominantni respiratorni simptomi poput kašlja, osećaja nedovoljno vazduha, akutnih respiratornih infekcija koje ipak dugoročno utiču na dalji razvoj pluća“, navela je Jovanović i dodala da su tada češća i teža pogoršanja i napadi već ranije postojeće astme uz češće komplikacije u smislu infekcije.
Kako se zaštititi od PM čestica?
Jovanović ukazuje da saveti za manje udisanje zagađenog vazduha tokom grejne sezone podrazumevaju praćenje kvaliteta vazduha na dnevnom nivou.
Ona ističe da treba izbegavati fizičke aktivnosti napolju, poput trčanja i vežbanja, posebno deca, da treba zatvoriti prozore i koristiti prečišćavač vazduha u zatvorenim prostorijama, ako ga domaćinstvo poseduje, nošenje maske N95 ili KN95 napolju i redovno unošenje vitamina C, D i E.
Jovanović je ukazala da istraživanja pokazuju da hrana bogata vitaminima C i E može pomoći u čišćenju organizma, posebno čišćenju disajnih puteva, jer je bogata antioksidansima i ima anti-inflamatorna dejstva, te se preporučuje:
- maslinovo ulje koje pomaže normalno funkcionisanje pluća. Najbolje ga koristiti u salatama.
- seme lana koje ima antioksidativna svojstva koja deluju blagotovnorno na smanjivanje simptoma astme i drugih alergijskih reakcija. Može se koristiti u smutijima, salatama, mešati ga s jogurtom ili dodavati kuvanoj hrani.
- avokado – konzumiranje hrane bogate vitaminom E (npr.avokado ili spanać) pomaže u zaštiti od čestičnog zagađenja.
- brokoli – pored toga što konzumiranje brokolija ili ostalih kupusastih povrća smanjuje rizik od degenerativnih bolesti, takođe utiče i na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja.
- paradajz – svež paradajz sadrži likopen – antioksidans koji ima zaštitni efekat od respiratornih oboljenja.
- grožđe ima visoke nivoe antioksidanata, kao i drugo tzv. malo crno voće.
Ovaj sadržaj je izrađen u okviru projekta „Prvi koraci za dobar plan” koji sprovode Tim 42, Aktivisti iz komšiluka i Tim za razvoj i integracije.
Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
FOTO: Zoran Mrđa (FoNet)
Pročitajte još i ovo: Nova tribina u Vranju: „Kvalitet vazduha u Vranju – Kakav je plan?“
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.