Obradović: „Vranjske“ i Vranjanci – ljubav koja ne prestaje

Vukašin Obradović, osnivač nekadašnjeg Nedeljnika „Novine Vranjske“ koji je nasilno ugašen 2017. godine od strane lokalne vlasti, oglasio se Facebook stranici.

Objavu Obradovića prenosimo u celosti i bez dodatnih izmena.

Vranjske i Vranjanci, ljubav koja ne prestaje

Sve i da hoću, Vranjanci mi prosto ne daju, čak i ovde u Crnoj Gori, da zaboravim Vranjske.

S vremena na vreme, doduše, uglavno preko izvršitelja, podsete me moji zemljaci da i oni dobro pamte Vranjske, evo skoro sedam godina nakon gašenja.

Pred kraj prošle godine, najpre mi se javio onaj pesnik koji će u srpskoj književnosti ostati upamćen kao najuručivač nagrada. Gotovo da nema značajnijeg srpskog pisca, onih, pre svega, nacionalne provenijencije, kome on nije uturio svoje znamenje. Pošto mu je pisanje tužbi oduvek išlo bolje nego poezija, “senica” kako su mu tepali drugovi iz službe, se dosetio da bi mogao na svoj konto i posthumno uknjiži od Vranjskih još koju paricu. I hvala mu na tome jer nas Vranjance u tudjini uvek u dušu dirne kad nas se neko seti u zavičaju. Pozdravljam, u to ime, poetu vranjskog mojim tradicionalnim pozdravom zbog kojeg je i tužio Vranjske. Kojim, zna to dobro “senica”.

Ipak, nije on jedini, daleko bilo, koji misli svih ovih godine na Vranjske.

Komrad i direktorka Nela Cvetković su se baš onako svojski potrudili da Vranjske otrgnu od zaborava. Od Nele sam, da budem iskren, to i očekivao. Nije ona uzalud, doduše kratko i bezuspešno, radila u Vranjskim. Valjda zbog te sentimentalnosti drug-ca Nela se dosetila da Vranjske nisu plaćale iznošenje smeća i to još od 2014. pa do 2018. godine.

Pa, kad je već tako, zaključila je Nela, da se i ja javim Vukašinu.

I stigao mi je njen pozdrav sa malim zakašnjenjem od tričavih šest godina i to preko izvršitelja iz Leskovca.

Nema veza Nela što si malo okasnila. Važan je gest.

Eto tako, moji Vranjanci, volim i ja vas.