Ulični rijaliti: vika, psovke i pretnje
Sudinica kikindskog suda morala je da presudi da li su u večernjim satima 30. novembra 2014. godine, ispred ulaza jedne kikindske zgrade, upućene uvredljive reči i teške pretnje u sveopštoj svađi bivših supružnika, njihovih sinova i majčinog novog partnera
Podeljenih porodica oduvek je bilo, a u poslednje dve i po decenije sunovrata našeg društva očigledno je takvih porodica sve više i više. Mnogi supružnici rastaju se nakon godina ispunjenih svađama i, nažalost, nasiljem, uglavnom muškaraca prema ženama. Sve to se odigrava pred decom, koja su takođe u velikom broju žrtve fizičkog zlostavljanja. Međutim, kod supružnika sa decom ni razvod često ne doprinosi uspostavljanju kakvih-takvih normalnih odnosa, već se netrpeljivost produbljuje a sve pod izgovorom brige za decu. Svađe i prepirke postaju sve žešće i poganije, a rasplamsane niske strasti ne uspevaju da smire ni nadležni iz Centra za socijalni rad. Često se situacija otme kontroli, pa i komšije postaju neugodni svedoci, a u pomoć se poziva policija. Na kraju neke porodice završe na sudu, blamirajući sebe i uvlačeći druge u svoje probleme koje ne umeju da civilizovano reše.
I porodica Šibudić iz Kikinde je jedna od tih podeljenih, ili jedna od onih porodica, po Tolstoju, nesrećnih na svoj način. Milorad i Jasna su se razveli nakon dugo godina braka i četvoro dece. Kako su dva sina, Nebojša i Damir, bili maloletni, sud je odlučio da nastave život sa majkom, punoletna ćerka je bila udata, a punoletni sin Jovan je odlučio da ostane sa ocem i nedugo zatim prekinuo sve kontakte sa majkom. No, tu problemi ne prestaju, već se usložnjavaju i kulminiraju teškom svađom na ulici, na ivici fizičkog incedenta, koja je na kraju „pretrešena“ i rešena na sudu.
Razvod, podela, svađe i tužbe
U centru slučaja je bio stariji od dvojice maloletnih dečaka koji su pripali majci, srednjoškolac Nebojša, a u centru sudskog slučaja majčin novi partner Milan Aćimović, koji živi sa njima u stanu. Nebojša popušta u školi i ulazi u česte sukobe sa majkom i drugim ukućanima, a nakon jedne svađe, krajem novembra 2014. godine, on poziva najstarijeg brata Jovana i žali mu se da su ga majka i očuh napali i da su ga izbacili iz stana. Ovaj odmah seda u kola i kreće ka zgradi u kojoj žive njegova majka i braća, a usput poziva i oca Milorada da dođe. Ispred zgrade ne pronalazi Nebojšu i telefonom poziva Aćimovića. Milorad u putu ka zgradi gde mu živi bivša supruga i mlađi sinovi poziva policiju i traži da patrola dođe i zabeleže slučaj.
U međuvremenu, Jovan se nalazi sa Nebojšom, a utom dolazi i Milorad, pa za njim i Aćimović. Nastaje prepirka, kojoj se priključuje, sišavši iz stana, i majka Jasna. Potom Milorad drugi put poziva policiju. Svađa je stala nakon što je stigla patrola, a nedugo zatim učesnici ovog „uličnog rijalitija“ su se razišli. Policija je sastavila službenu belešku i nije podnela prijave protiv nikoga od aktera nemilog događaja.
Ali, 27. februara prošle godine Jovan Šibudić, preko svog punomoćnika, podneo je krivičnu tužbu protiv Milana Aćimovića, optuživši ga pred Osnovnim sudom u Kikindu da je počinio krivično delo uvrede iz člana 170 stav 1. Krivičnog zakonika.
– Milan Aćimović je 30. novembra 2014. godine, oko 18.30 sati, ispred ulaza zgrade u Kikindi, sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, a u nameri da uvredi uputio privatnom tužiocu sledeće reči: „Naći ću te, ubiću te, polomiću te, ti si govno, ti si đubre kao i tvoj mlađi brat, svi ste isti, majku vam jebem!“, pa da je tako, u nameri da uvredi privatnog tužioca uputio istom reči uvredljive prirode i sadržine i čime da je uvredio privatnog tužioca, što je i hteo – piše u privatnoj tužbi.
Podeljena porodica na glavnom pretresu
Ročište za medijaciju nije održano, jer kako objašnjavaju u kikindskom sudu, Viši sud u Zrenjaninu, pod kojim je i Osnovni sud u Kikindi, već nekoliko godina – nema medijatora.
Sudinica Smilja Sarić-Radin zakazala je u zakonskom roku glavni pretres, za 7. april, ali je odložen na zahtev branioca okrivljenog, i održan 28. aprila.
Aćimović, koji je živi u vanbračnoj zajednici sa majkom tužioca, u svojoj izjavi pred sudom u potpunosti je negirao izvršenje krivičnog dela koje mu se optužbom stavlja na teret.
– Ništa od toga nije tačno. Mene je Jovan zvao tri puta toga dana, psovao me i pretio, jer je mislio da sam izbacio iz kuće njegovog mlađeg brata. Nebojša je dugo stvarao probleme i pravio haos u kući. I tog dana je tako bilo a onda je pozvao starijeg brata. Ispred zgrade nisam izgovorio psovke, ali se ne sećam tačno šta sam sve rekao u toj prepirci. Policija kada je došla samnom uopšte nije razgovarala niti sam davao bilo kakvu izjavu – bile su reči okrivljenog Aćimovića, za koga je sud utvrdio da je nezaposlen i bez imovine, da se izdržava od povremenog rada, kao i da je uračunljiv i da ne boluje od bilo kakve duševne bolesti ili poremećenosti.
Tužilac Jovan i njegov otac Milorad imali su identična svedočenja, ponavljajući da je Aćimović uputio reči baš kao što je navedeno u tužbi. Obojica su potvrdili da su u lošim odnosima sa bivšom suprugom, odnosno majkom, i da duže vreme uopšte ne kontaktiraju.
Svedočila je i majka Jasna, rođeno Kolarčev, prepričavši šta se dešavalo u porodici tokom i nakon razvoda, a potom i kako je došlo do velike svađe.
– Sa Nebojšom je postojao problem, počeo je da dobija loše ocene u školi, a kod kuće je često maltretirao mlađeg brata. Zvala sam mog bivšeg muža da pomogne, ali on nije hteo, već me je samo psovao i vređao. U novembru je Nebojša još više popustio u školi i rekla sam mu da zove telefonom oca i kaže mu to, ali on je zvao brata. Htela sam da porazgovaram sa Jovanom, ali on me je isto ispsovao. On od ranije neće da me zove niti da priča sa mnom. Ja sam izašla iz stana i zatekla ispred zgrade njih četvoricu. Nije istina da je Milan rekao te reči Jovanu, jer ja ne bi tolerisala da neko vređa i ružno se odnosi prema mojoj deci, i pored problema koje imam sa sinovima. Moj bivši muž Milorad i Jovan su vikali i psovali, a Milan nije izrekao nikakve pretnje ni psovke – rekla je u svom svedočenju Jasna.
Na glavnom pretresu pročitani su nalaz i mišljenje organa starateljstva Centra za socijalni rad Kikinda iz decembra 2014. godine, koji potvrđuju da postoje ozbiljne nesuglasice između bivših supružnika, kao i najstarijeg sina i majke, te da otac duže vreme traži izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava nad maloletnim Nebojšom.
Pročitana je i službena beleška kikindske policije od 30. novembra 2014. godine, u kojoj se ukratko kaže da je patrola na licu mesta zatekla pet osoba, da niko nije prijavio pretnje i na kraju zaključuje da nije bilo elemenata ni krivičnog ni prekršajnog dela, već da su policajci aktere događaja uputili da se obrate Centru za socijalni rad.
I još je pročitan izvod iz kaznene evidencije za okrivljenog, podugačak i „potežak“. Naime, Aćimović je 2004. godine prvo osuđen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu na šest meseci zatvora zbog krivičnog dela iz Zakona o oružju i municiji, a potom i u Opštinskom sudu u Pančevu na sedam godina zbog višestrukog krivičnog dela prevare, jer je oštetio veći broj građana. Očigledno mu je ova kazna preinačena u blažu, jer je i 2006. godine osuđen na šest meseci zbog manje prevare, a isto tako i dve godine kasnije, oba puta u Pančevu. Sve kazne je izdržao i od tada nije više krivično sankcionisan, niti se protiv njega vodio krivični postupak.
Presuda suda i obrazloženje
Sve prethodno navedeno uzevši u obzir, sudinica je 17. jula 2015. godine donela presudu kojom Milana Aćimovića, po članu 423 st. 1 tačke 2 ZKP-a, oslobađa optužbe, jer nije dokazano da je učinio delo koje mu je stavljeno na teret.
Obrazlažući zašto je došla do takvog zaključka i konačno presude, sudinica kaže da je naročito cenila izjavu Jasne Kolarčev.
– Ona ne bi tolerisala da se ovakve reči upućuju njenom sinu, što je normalno, logično i realno očekivati od jedne majke, koja i pored konflikata i problema koje ima sa sinovima ipak neće dozvoliti da joj neko vređa i ružno se odnosi prema deci, pa makar to bio i partner sa kojom živi. Sud je prihvatio izjavu svedokinje Jasne kao istinitu i zaključio da okrivljeni privatnom tužiocu nije uputio reči navedene u privatnoj tužbi. Upravo suprotno, svedokinja tvrdi da su njen bivši suprug Milorad i njen sin Jovan galamili, a da njen sadašnji, vanbračni suprug nije izrekao nikakve pretnje niti psovke – napisala je sudinica.
Uz to, cenila je i izveštaj Centra za socijalni rad o događajima koji su prethodili razvodu, i zaključila da postoji zainteresovanost privatnog tužioca i njegovog oca da u ružnom svetlu prikažu vanbračnog supruga svoje majke, odnosno bivše supruge.
– Do ovakvog zaključka sud je došao s toga što je cenio postupke privatnog tužioca Jovana Šibudića i njegovog oca Milorada, koji su bili sinhronizovani. Naime, maloletni Nebojša, očigledno u želji da promeni odluku o tome kod kog će roditelja biti, pozvao je svog starijeg brata da bi se žalio na postupanje majke i očuha prema njemu… Privatni tužilac, nakon što ga je pozvao mlađi brat, nije ni pokušao da proveri šta se desilo i da o tome pita svoju majku pozivajući je na telefon, nego umesto da zove nju, zvao je Aćimovića. Istovremeno otac privatnog tužioca, svedok Milorad Šibudić, zove policiju prijavljujući događaj, kao da je isti prerastao u nešto ozbiljnije i time tražeći intervenciju policije radi podnošenja neke prijave protiv Aćimovića. Međutim, na osnovu službene beleške policije, vidi se da je utvrđeno da nema elemenata prekršaja ili krivičnog dela, te su privatni tužilac i njegov otac upućeni da problem reše u Centru za socijalni rad. Sve navedeno ukazuje da okrivljeni Aćimović svojim ponašanjem i radnjama nije pretio, niti vređao privatnog tužioca konkretnom prilikom, niti je to želeo – konstatovala je Smilja Sarić-Radin.
Između incidenta i glavnog pretresa promenjena je odluka o vršenju roditeljskog prava nad Nebojšom i on je poveren ocu, tako da je sudinica odbacila predlog advokata tužbe da i Nebojša bude saslušan u svojstvu svedoka, jer, kako je obrazložila, „postoji sumnja koliko bi dete razumelo o čemu se radi i značaj njegovog svedočenja pred sudom, a takođe postoji mogućnost i da bi dete bilo pristrasni svedok u ovoj porodičnoj situaciji“.
– S obzirom da okrivljeni ne priznaje delo, a njegova odbrana je potvrđena izjavom svedokinje Jasne Kolarčev, te da nema nikakvih drugih pouzdanih dokaza koji bi potvrđivali da je okrivljeni učinio delo koje mu se privatnom tužbom stavlja na teret, sem izjava privatnog tužioca i njegovog oca, koji su pristrasni i zainteresovani u ovom slučaju, sud je oslobodio okrivljenog odgovornosti za krivično delo iz čl. 170 st. 1. KZ. Naime, s obzirom da nema nikakvih pouzdanih dokaza na osnovu čega bi sud zaključio sa sigurnošću da je okrivljeni delo učinio, a primenjujući načelo da sumnju treba tumačiti uvek u korist okrivljenog, sud je okrivljenog na osnovu čl. 423 st. 1 tač. 2 ZKP-a, oslobodio optužbe – zaključuju se u prvostepenoj presudi.
U zakonskom roku, 11. avgusta Jovan Šibudić podneo je žalbu, a drugostepeni sud – Viši sud u Zrenjaninu je 6. oktobra odbio žalbu i potvrdio presudu kikindskog suda. Tužioc je na kraju obavezan da plati sve troškove, što je izašlo preko 100 hiljada dinara.
Tako je sudski zaključena svađa između članova jedne kikindske raspolovljene porodice, koji nisu hteli a ni umeli da nađu kompromis i svoje nesuglasice zadrže za sebe, već su u svoje probleme upleli socijalnu ustanovu, policiju i sud. Na kraju je njihovu bruku morala da raspetljava sudinica, što, priznaćete, nije ni malo lako, a ni ugodno.
Željko Bodrožić
Miroslav Dragin
Kikindske
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.