, 
KIKINDA: Sve manje ilegalnih prelazaka i krijumčarenja ljudi preko granice
Uloga medija je važna, pre svega zbog odgovornog izveštavanja, uz poštovanje profesionalnih i etičkih principa, tako da se ni na koji način ne ugrozi krivični postupak, niti pretpostavka nevinosti osumnjičenih i optuženih
Ekipa Kikindskih
Okrugli sto „Nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi – krivično delo kroz sve etape i medijsko izveštavanje“ održan u „Kući ideja“ (Terra Panonica – Mokrin house) u Mokrinu, četvrti je po redu koji je organizovan u okviru projekta Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo podržan od strane Delegacije Evropske unije u okviru Medijskog programa, koji realizuje Nedeljnik „Vranjske“, uz učešće je još tri lokalna nedeljnika – „Lozničkih novosti“, „Polimlja“ iz Prijepolja i „Kikindskih“.
Tema diskusije bile su različite faze krivičnog postupka sagledane iz ugla nadležnih institucija, u cilju bolje informisanosti građana o značaju vladavine prava u pravosudnom sistemu i boljem razumevanju njegovog funkcionisanja.
Učesnici okruglog stola bili su sudija Osnovnog suda u Kikindi Dušica Vukašinović zamenik javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kikindi Marko Miljanović, advokat Dragan Todorović, kao i urednici novina koje realizuju ovaj projekat – Nikola Lazić, Zorica Višnjić, Muharem Mutabdžija i Željko Bodrožić, a razgovor je moderirala advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) iz Beograda, organizacije koja je uključena kao savetodavna i kontrolna podrška projektu.
Zamenik tužioca Marko Miljanović je istakao da kikindska policija pokriva 116 kilometara državne granice, od čega granica sa Mađarskom, kojoj migranti streme, iznosi oko 15 kilometara. On je dodao da je najčešći oblik ovog krivičnog dela omogućavanje prelaska državne granice u nameri da se sebi ili drugome pribavi korist.
– U periodu od 2010. do 2016. godine Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi imalo je prijavljenih 68 lica za ovo krivično delo, od kojih je 13 imalo odbačaj krivične prijave. Protiv tri lica istrage su obustavljene, dok je 52 lica optuženo. Od tog broja odustalo se od jedne prijave, a ostali su pravosnažno osuđeni. Njih 29 osuđeno je na kaznu zatvora koja se kretala u rasponu od tri meseca do dve godine, a 22 na uslovne kazne. Manji broj krivičnih dela odnosio se na nedozvoljen prelazak državne granice pet ili više osoba, gde imamo strožije krivične sankcije -izneo je Miljanović.
Fenomen „tamnih brojki“
Pravnička struka ističe da se nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi nalazi u zoni tzv. tamnih brojki.
– Ovo krivično delo je od onih krivičnih dela koji ima fenomen tzv. tamnih brojki, odnosno fenomen „ledene kocke“. Vidi se samo ono što se otkrije, a po nekim procenama dve trećine krivičnih dela nikada ne bude otkriveno niti procesuirano – izjavio je advokat Dragan Todorović.
Izvršioci ovog krivičnog dela mahom su stanovnici pograničnih mesta, najčeće prema Mađarskoj, čiju granicu migranti žele da pređu, poput Đale i Srpskog Krstura. Njima je to bilo u jednom periodu ozbiljan izvor prihoda, naglasio je Miljanović, ukazavši da broj prijava za ovo krivično delo u poslednjih par godina opada, iako je migrantska kriza na vrhuncu. Kako je rekao, Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi zalaže se za što oštriju kaznenu politiku zbog ovog krivičnog dela, što zahtevaju više instance i na kraju je izrazio žaljenje zbog odsustva predstavnika policije, koji je trebalo da objasni kako se ova krivična dela pokrivaju, te kako se postupak započinje.
Sutkinja Dušica Vukašinović je objasnila da je od donošenja novog Zakonika o krivičnom postupku, od oktobra 2013. do danas Osnovni sud u Kikindi presudio 14 predmeta, gde su preovladavale uslovne osude.
Advokat Dragan Todorović istakao je da osnovni interes koji advokatura ima, kada je u pitanju ovo krivično delo, ujednačena primena krivičnih sankcija prema svim izvršiocima.
– Iz prakse, kako svoje, tako i kolega, kao i na osnovu načina postupanja sudova, dolazimo do situacije da se iz ovog krivičnog dela ostvaruje različita kaznena politika, a zbog čega je to tako, ja ne mogu da odgonetnem. Ne mislim tu samo na sud u Kikindi, nego i na ostale koji se bave ovom problematikom – primetio je Todorović i naglasio da se osobe koja se prebacuju preko granice mogu smatrati licima koje nisu žrtve ovog krivičnog dela, što po njegovom mišljenju nije logično, s obzirom na način izvršenja.
– U stavu 3 ovog člana se kaže da će se posebno kazniti onaj ko vrši prebacivanje lica preko granice i time ugrozi zdravlje i živote tih lica. Svako ima pravo na nadoknadu štete za pretrpljeni strah, međutim ovim krivičnim delom se to ne omogućuje licima koja se prebacuju preko granice. Takav nedostatak je ozbiljan i to sprečava dokazivanje. Ako bi ovde žrtve imale mogućnost nadoknade, sigurno bi mnogo bolje sarađivale sa organima gonjenja, pre svega sa tužilaštvom, u smislu pružanja adekvatnih, kvalitetnih dokaza za otkrivanje ovog krivičnog dela – objasnio je Todorović i dodao da će uskoro, nakon određenih izmena krivičnog zakonika, biti izmenjeni i delovi člana 350, što će značiti veće zaprećene kazne za ova krivična dela.
Prikupljanje dokaza za ovo krivično dela predstavlja velik problem, budući da svedoci najčešće pre istrage napuste zemlju, a zamenik tužioca Miljanović je objasnio da je stari Zakonik o krivičnom postupku predviđao mogućnost da se pred sudijom izvrši saslušanje svedoka, osoba koja se ilegalno prevode preko granice, dok još uvek nema osumnjičenog, a ti iskazi mogli su da se koriste u krivičnom postupku kada se izvršilac otkrije.
– U novom Zakoniku o krivičnom postupku takva mogućnost ne postoji, što je ozbiljan problem u prikupljanju dokaza, pa se sada ide na obezbeđivanje osumnjičenih što pre, kako bi imali branioca i kako bi te migrante mogli da saslušamo dok su još uvek u Srbiji, pa se dovijamo na sve moguće načine da ih zadržimo tu što duže. Iskoristimo i to vreme što provedu u zatvoru zbog prekršaja da ih saslušamo o krivičnom postupku – istakao je Miljanović.
Izostali predstavnici kikindske policije
Do sada su održana tri okrugla stola u okviru ovog projekta, u Vranju, Prijepolju i Loznici, i na svim su bili prisutni čelni ljudi lokalnog suda, tužilaštva i policije. Bilo je predviđeno da i u diskusiji u Mokrinu učestvuju predstavnici kikindske Policijske uprave, ali nažalost, oni se nisu pojavili, pošto nisu dobili dozvolu iz Ministarstva unutrašnjih poslova?!
Sutkinja Vukašinović se nadovezala na iskustva tužilaštva, rekavši da je sada uloga suda lakša, jer dok predmet stigne na sud, dokazi su pribavljeni.
– Ranije se sprovodio i postupak u kome su pribavljani dokazi, odnosno iskazi tih lica. Dakle, kad kod nas dođe predmet, mi već imamo pribavljen dokaz, a stranke, tužilaštvo I odbrana, uvažavajući sve ove teškoće koje je kolega MIljanović izneo, su saglasne da se ti iskazi čitaju, jer svi znamo da tih ljudi više nema ovde – dodala je Vukašinović.
Urednik „Kikindskih“ Željko Bodrožić je, iz ugla novinara, potvrdio da i ova, poput ostalih krivičnih dela, često služe za podizanje tiraža i gledanosti, i mnogi mediji nemaju senzibiliteta ni prema žrtvama.
– Imamo priliku da u tabloidima vidimo kratko, bombastično i u suštini nejasno izveštavanje na ovu temu. U današnje vreme, kada tražimo veća prava, kada od državnih organa zahtevamo dostupnost informacija od javnog značaja, istovremeno sve više naših kolega, ako ih tako možemo nazvati, zloupotrebljava prostor slobode koji dobija. Dakle, i ova krivična dela nalaze se na stranicama novina kao površno obrađena tema i jednostavno naše kolege interesuje krivično delo do te mere da vide ko je optužen i da li se tu neko može provući kroz blato. Zbog toga se državni organi u malim sredinama sve više zatvaraju i to nam donosi teškoće u radu – izjavio je Bodrožić i dodao da je uloga medija važna, pre svega zbog odgovornog izveštavanja, uz poštovanje profesionalnih i etičkih principa, tako da se ni na koji način ne ugrozi krivični postupak, niti pretpostavka nevinosti osumnjičenih i optuženih.
Menadžerka projekta Milica Milić objasnila je da je projekat osmišljen i sprovodi se kako bi se ostvarila bolja saradnja medija i institucija kada je reč o izveštavanju o krivičnim postupcima. Cilj je da se i jedna i druga profesija zaštite, a da istovremeno javnost dobije relevantnu informaciju.
Učesnici su pokušali i da odgonetnu zašto je i pored razbuktavanja migrantske krize broj ovih krivičnih dela u opadanju, a po onome što se čulo može se zaključiti da u poslednje dve godine sa Bliskog istoka beži sirotinja koja nema novca za podmićivanje krijumčara, kao i da je i žica, koju je postavila mađarska vlast skoro celom dužinom granice između Srbije i Mađarske, odvratila neke od ilegalnog prelaska, ali u mnogo manjoj meri nego što bi to želele da predstave mađarske vlasti.
, , ,
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.