Na jugu nastaje prvi ženski trubački orkestar u Srbiji

Grupa devojčica među kojima najmlađa Bojana Krstić ispisuju ovih dana istoriju, dok nesvesno sa nastavnikom trube Vladicom Vasićem u muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“  vežbaju sviranje Vranjskog čočeka ili od čuvenog trubača Marka markovića u studiju u Vladičinom Hanu slušaju savete zlata vredne.

Na ideju Gordane Ristić i UG „Generator“, uz svesrdnu pomoć muzičke škole u Vranju nastaje prvi ženski trubački orkestar koji ruši sve predrasude i pomaže mladim Romkinjama da se izbore sa predrasudama u u svojoj zajednici gde je truba namenjena isključivo muškarcima.

Truba je svojevrsni simbol juga Srbije u Vranju su ponikli brojni slavni trubači, a Vranjanci su jednom od njih podigli spomenih u Gornjoj Čaršiji,  čuvenom Bakiji Bakiću. Mamutovići, Mladenovići, Krstići … trubačke porodice koje ljubav prenose s kolena na koleno, trubu nasleđuju mlađe generacije koje vremenom preuzimaju orkestre.

Ipak, zanimljivo je da u ne samo u Vranju, već i u Surdulici gde se odvija kvalifikaciono takmičnje za Sabor trubača u Guči, kao i u Vladičinom Hanu rodnom kraju čuvenog Bobana Markovića, devojčice ne sviraju trubu, tačnije nisu svirali do sada.

Kada sam započela ovu priču išla sam od kuće do kućem od mahale do mahale. Razgovarala sam sa porodicama. U ovoj zajednici nije društveno prihvatljivo, šta više sramota je da devojčice sviraju trubu. Ipak desio se pomak i to baš u trubačkim porodicama , pa su polaznice mlale škole trube upravo  ćerke i unuke poznatih trubača, kaže Gordana Ristić.

Još uvek ih nema dovoljno za orkestar, ali entuzijazam im nedostaje, povremeno im  se pridruže i dečaci i pomognu da zvuče kao „ozbiljan orkestar.

Sve ovo prvenstveno radimo kako bi motivisali  romsku zajednicu da uključi decu u postojeće muzičko brazovanje i damo im šansu da razviju talenat, ali orkestar nije sastavljen samo od Romkinja, naprotiv. Zanimljivo je da ima devojčica koje pohađaju muzičku školu, pa sviraju oslanjajučći se na note, ali ima i onih kojima je truba u „krvi“ i koje su samouke, kaže naša sagovornica.

Časovi koje ne pohađaju samo pripadnice romske zajednice su koncipirani su tako da devojčice rade u Muzičkoj školi sa nastavnikom trube Vladicom Vasićem, a povremeno su gošće u studiju Marka Markovića u Vladičinom Hanu.

Od svog njihovog znanja i neznanja Marko je uspeo da od njih napravi orkestar. Priznajem da sam na trenutke bila očajna, jer nije to izgledalo baš idealno, ali sada zvuče kao jedno. Uvežbavaju Vranjski čoček, a kao druga numera u planu je pesma „Šano dušo“, kaže Gordana Ristić i dodaje da nije kasno da im se pridruže devojčice koje zajedno sa njima žele da pišu muzičku istoriju.

Devojčice uvežbavaju sviranje Vranjskog čočeka i sanjaju da svoje umeće pokažu na čuvenom Dragačevskom saboru a iako ne budu spremne svakako će najpre nastupiti u revijalnom delu na Vlasinskom letu u Surdulici, a zatim i u Guči.