Manićevo GRČKO veče u Paraliji: Ima se, može se – pa i u KRIZI?

Dejan Manić, direktor „Parking servisa“ i predsednik GrO Jedinstvene Srbije, protekli „produženi“ vikend sa (ne)radnim ponedeljkom i utorkom, proveo je u Paraliji, poznatom letovalištu na severu Grčke, 70 kilometara južno od Soluna, uživajući u čarima Egejskog mora i vazduha u kome se mešaju morski i visokoplaninski uticaj sa Zevsovog Olimpa.

Manić je, kažu, deo svog odmora, četiri do pet dana, iskoristio da se odmori od svakodnevnih briga vezanih za probleme u poslovanju „Parking servisa“, a u okolnostima „posebnog tretmana“ od strane gradske vlasti predvođene lokalnim naprednjacima koji najtvrđim, „dijamantskim“ bušilicama, destabilizuju javno preduzeće koje vode funkcioneri stranke Jagodinca Dragana Markovića Palme u Vranju.

Lider JS je odmah nakon stupanja na tle Grčke zaboravio na vranjske zamke i prepreke i okrenuo se relaksaciji duha i tela u Paraliji, uživajući u njenim brojnim čarima, a ne pitajući koliko sve to košta u vremenu ekonomskih i drugih kriza pod čijim bremenom jedva preživljava većina stanovnika Srbije.

A imalo je šta da se plaća na putu do Paralije, udaljenoj od Vranja skoro 400 kilometara, taj je trošak doduše amortizovan besplatnim apartmanskim smeštajem u „jeftinim“ smeštajem, uz druge izazove Manićevih džepova, brojne taverne, kafeterije, poslastičarnice, butike, prodavnice kožnih i krznenih odevnih predmeta, grčki „sirtaki» i buzuki, lokalnu kuhinju, skupa grčka vina i pogled na nestvarni zalazak sunca.

Tu su, naravno, i drugi troškovi, oni manji, boravišne takse za apartmane, međunarodno putno osiguranje, ležaljke na plaži, giros, hladno pivo, sladoled, ali i oni neuporedivo veći, „grčko veče“, izleti na Meteore, Svetu goru, „Vodeni svet“ u Solunu, Zejtinlik, takođe u Solunu, Olimp kod Litohorona na čijem vrhu u susretu sa gromovnikom Zevsom iz grčke mitologije može dobiti dodatnu snagu i moć da se odupre bahatim i silnim vranjskim naprednjacima.

Dejana Manića, ipak, nije primereno pitati odakle mu novac za „produženi“ vikend u skupoj Grčkoj, jer on nije, što bi rekli, „od juče“, iskovan je on od najboljeg čelika, gotovo uvek u koalicijama sa svim garniturama lokalnih vlasti poslednjih petnaestak godina, na čelu „Skijališta“, Turističke organizacije, „Parking servisa“, pa malo li je sve to u relativno kratkom životu svih ljudi.

Manić je, dakle, imao sreću da se odmori od Vranja i Vranjanaca, gradonačelnika i njegove gradske kamarile iz lokalnog odbora SNS, da potroši koju „paricu“ na brojna zadovoljstva, da odahne od sindroma južnjačkog mentalnog sklopa i „ljute mržnje vranjanske“, a jedino su mu nedostajale „Tri palme na otoku sreće“ i njihova šarena i blagotvorna hladovina.

Konačno, Dejanu Maniću i nisu potrebne „Tri palme na otoku sreće“ u grčkoj Paraliji, njemu je dovoljna i vrlo profitabilna samo jedna „Palma“, ona iz ne baš bliske Jagodine, a Vranjanci koji nemaju tu „Palmu“, e oni ni skraćeni vikend neće moći da provedu ne u Grčkoj, već i u obližnjoj Vranjskoj Banji!