Prisustvo suspendovanih čestica u vazduhu u Vranju među najvišima je u Srbiji, pokazuje izveštaj „Kvalitet vazduha u Srbiji u 2025. godini meren u mreži građanskih senzora za monitoring kvaliteta vazduha“ koji je objavila Beogradska otvorena škola.
Taj izveštaj pokazuje da je prema merenjima prisustva suspendovanih čestica prečnika 2,5 mikrometara (PM2,5) čestica Vranje na šestom mestu u Srbiji, a prema merenjima suspendovanih čestica prečnika 10 mikrometara (PM10) Vranje je na visokom petom mestu.
To znači da prisustvo suspendovanih čestica u vazduhu u Vranju prevazilazi i okvire koje propisuje država Srbija, ali i strože okvire koje propisuju Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija.
Programski menadžer u okviru programske oblasti Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi, Ognjan Pantić rekao je za portal InfoVranjske.rs da u pogledu građanskog monitoringa rezultati za 2025. godinu pokazuju najgori kvalitet vazduha u Vranju do sada kada je reč o koncentraciji PM2,5 čestica.
Kako je objasnio, u 2023. godini zabeležena je prosečna godišnja koncentracija od 34,7 mikrograma po metru kubnom, a u 2024. godini prosečna godišnja koncentracija do 29 mikrograma po metru kubnom, s tim što je merenje trajalo od 1. januara do 15. novembra, tako da nije uključena polovina novembra i ceo decembar, kada je vazduh tradicionalno lošeg kvaliteta.
Kako pokazuju podaci iz izveštaja, u Vranju je na četiri građanska monitora izmereno da je srednja godišnja vrednost koncentracije suspendovanih PM2,5 čestica u vazduhu 43,3 mikrograma po kubnom metru.
Granična vrednost koju propisuje država iznosi 25 mikrograma po kubnom metru, dok Evropska unija propisuje kao graničnu vrednost 10 mikrograma po kubnom metru, a Svetska zdravstvena organizacija, još strože, pet mikrograma.
Srednja godišnja vrednost koncentracije suspendovanih PM10 čestica u vazduhu u Vranju iznosi 51,2 mikrograma po kubnom metru.
Granična vrednost u Srbiji je 40 mikrograma po kubnom metru, dok je u Evropskoj uniji 20 mikrograma po kubnom metru, a prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije 15 mikrograma po kubnom metru.
Na pitanje kakva je situacija u Vranju u odnosu na gradove sa sličnim brojem stanovnika, Pantić kaže da su, prema podacima iz građanske mreže, rezultati u Vranju lošiji nego u ostalim gradovima poput Užica, Loznice i Valjeva.
„Dakle, u ovoj kategoriji gradova sličnog broja stanovnika, u Vranju je zabeležen najgori kvalitet vazduha“ –“ rekao je Pantić.
Kada se za Vranje u pogledu PM10 čestica uporede srednje vrednosti građanskog monitoringa na četiri stanice i državnog monitoringa na jednoj stanici razlika je 10,4 odsto, odnosno građanski monitoring pokazuje da je srednja vrednost bila 51,2 mikrograma po kubnom metru, a državni monitoring da je bila 46,4 mikrograma, te bi i po državnom merenju Vranje prekoračilo sve dozvoljene standarde.
Pantić je naveo da postoji razlika između zimskih i letnjih meseci, jer je vazduh primarno zagađen tokom grejne sezone.
Građanski monitoring predstavlja monitoring kvaliteta vazduha niskobudžetnim senzorima koje građani samostalno postavljaju na svoje prozore ili terase i obezbeđuje podatke o PM2,5 i PM10 česticama na više od 340 mernih mesta u više od 100 gradova u Srbiji.
Ovih dana izašao je i državni izveštaj o zagađenju vazduha za 2024. godinu.
Pantić napominje da je Vranje u državnom izveštaju svrstano u gradove sa čistim vazduhom, ali da nije bilo merenja koncentracije suspendovanih PM čestica tako da je slika nekompletna.
Šta su PM čestice?
Suspendovane čestice su sitne čestice prašine, čađi i dima, koje primarno nastaju sagorevanjem čvrstih goriva (fosilna goriva – ugalj/lignit i drvo) za proizvodnju električne i toplotne energije.
Na ove čestice se „kače“ i druge opasne zagađujuće materije, poput teških metala. PM2.5 čestice su toliko sitne da direktno ulaze u krvotok, ne zadržavaju se u plućima.
Suspendovane čestice utiču tako da postepeno ugrožavaju vaše zdravlje i skraćuju životni vek – istakao je Pantić i dodao da ipak i kratkoročno treba pratiti koncentracije ove zagađujuće materije, posebno zbog osetljivih grupa (deca, stariji, hronično bolesni), koji bi trebalo da imaju informaciju o tome i, shodno indeksu kvaliteta vazduha, dobiju preporuku vezano za ponašanje – da smanje ili preskoče aktivnosti na otvorenom u vreme visokih koncentracija.
Upitan o rešenjima, Pantić ističe da je država usvojila Program zaštite vazduha sa ambicijom da se koncentracije suspendovanih čestica smanje za oko 60 odsto do 2030. godine i dodaje da je fokus, pored smanjenja korišćenja uglja za proizvodnju električne energije, na promeni načina grejanja u domaćinstvima.
On je ukazao da Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine od 2021. raspisuju pozive za opštine i gradove u vezi sa energetskom sanacijom domaćinstava.
Pantić je istakao da i Grad Vranje učestvuje u aktivnostima Ministarstva i da je raspisan javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji Vranja za 2025.
Čini se da su sredstva već „utrošena“ tj. preraspodeljena na građane koji su se javili, s tim što konkurs za socijalno ugrožena domaćinstva ostaje otvoren (do trenutka kada je vođen ovaj razgovor – 29.01). Potrebno je pratiti ove konkurse i iznalaziti načine da se pomogne socijalno ugroženima – dodaje Pantić.
On je ukazao i da je, prema dostupnim podacima, većina na individualnom grejanju, tako da je ovo za Vranje veoma važna tema.
Ovaj sadržaj je izrađen u okviru projekta „Prvi koraci za dobar plan” koji sprovode Tim 42, Aktivisti iz komšiluka i Tim za razvoj i integracije.
Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.