Komentar dana: STOJKO i STOJKA

Nesvrta je, za neupućene, malo ali znamenito mesto na jugu Srbije. Međ’ kulturne znamenitosti tog kraja spada neizostavno i izvesni pesnik Stojko. U stvari, možda je reč i o poetesi Stojki a ne Stojku mada nemali broj meštana ovog gradića tvrdi da se radi ustvari o dve osobe u jednoj: Stojku i Stojki.

Ova misterija godinama muči Nesvrtu a da se malo ko više i seća kako je uopšte došlo do ove zavrzlame, nerazjašnjene do dana današnjeg.

Sve je krenulo pre pa ima skoro dve decenije. Nesvrta je, naime, bila, a i još je, između ostalog bila poznata po književnoj manifestaciji koju je osmislio i sprovodio upravo Stojko. Cela Srbija je znala za Stojka i(z) Nesvrtu jer nije bilo tog majčinog sina ili kćeri koji se latio pera a da nije svratio do Nesvrtu.

I ne samo to, Stojko je bio široke ruke pa je većini njih, osim prigodnih književnih večeri i večera, ukazivao posebnu počast dodeljujući i brojne nagrade poznate po sloganu manifestacije , naravno na lokalnom dijalektu koji je btw baš Stojko preferirao i popularizovao: „koj kod Stojka neje svrnaja, taj pisac neje bidnaja.

Književnost, a bogami i Stojko i Nesvrta, su cvetali svih tih godina. Nesvrćani su to znali da cene i to ne samo na rečima. U znak zahvalnosti, a i da bi mu olakšali mukotrpan posao oko organizacije ove manifestacije, dodeliše Stojku i jednu omalenu ambijentalnu kućicu od stotinak kvadrata sa svepripadajučim dvorištem, „Stojkov begluk“, kako bi mogao u miru da em da stvara em da organizuje ovu manifestaciju.

Godine su tako prolazile u opštoj radosti i veselju ali vremena se promeniše. Umesto večnih socijalista koji su za Stojka imali puno umetničko ali i materijalno razumevanje, na vlast u Nesvrtu dođoše neki drugi sa mnogo manje afiniteta za književnost a bogami i za Stojka. Zapeli oni da im Stojko položi račune gde je i za šta sve trošio pare. Kažu, Stojko nije podnosio izveštaje ne pokazujući nimalo razumevanja za svu fluidnost i intelektualno – književni napor koji je godinama Nesvrtu, upravo zahvaljujući Stojku, pretvarao bar tih sedam dana u književnu prestonicu Srbije, a i šire.

I tu nasta rasprava.

– Stojko, daj račune, viču ovi iz opštine ali džaba. Finansijski deo manifestacije, kako je Stojko objašnjavao, je licentia poetica koja ne može parama da se objasni.

Stvar je postala toliko ozbiljna da lokalne novine odluče da se pozabave ovom temom i ponude Stojku da odgovori opštinarima koji su ga sve češće, zanemarujući njegov ljudski i književni renome, optuživali da nisu baš sve pare trošene na poeziju već i u mnogo prozaičnije namene. Naravno, Stojko širokih demokratskih shvatanja odmah pristane na intervju ali pod određenim uslovima: da on izabere novinara sa kojim će da razgovara, da on odredi naslov, podnaslov i međunaslove, izabere fotografiju…

Ono jes’ Stojko, jes’ i Nesvrta ali, razmišlja urednik, ako je i od Stojka – mnogo je. Povuče on zahtev za intervjuu i onako usput, računajući na njihovo dugogodišnje prijateljstvo, doda na kraju interne prepiske, više kao fusnotu – Stojko, jebi se!

Au, kakav danak neiskustvu.

Stojko, preživljajući tešku moralnu katarzu, odmah presavije tabak i detaljno objašnjavajući koliko je bio uvređen i povređen, zatraži da mu se na konto duševnih bolova isplati nekolko stotina hiljada dinara.

Kako god, krene suđenje i Stojko da bi ojačao svoju argumentaciju zatraži veštačenje, odnosto da stručno lice medicinske struke proceni svu težinu Stojkovih patnji zbog one fusnote. Sud to prihvati i taj zadatak poveri znamenitom neuropsihijatru iz Nesvrtu.

I tu sada dolazimo do razjašnjenja kako je došlo do dileme sa početka. Doktor, kako je naveo u svom nalazu, posle detaljnog psihičkog i fizičkog pregleda, utvrdi da su kod Stojka usled onog „jebi se“ nastali ozbiljni disfunkcionalni poremaćaji. Između ostalog, u pitanju je bila dovedena Stojkova muškost pa je Stojko bio jedno vreme u ozbiljnoj neodumici oko svoje polne pripadnosti, to jest, osećao se kao hermafrodit, nije znao da li je on Stojko ili Stojka.

Sudija, šta će, kad već tako kaže nauka, odrapi urednika sa 200.000 dinara globe plus sudski troškovi.

Šta će urednik, nego krene da plaća pa u jednom trenutku zastane sve misleći da će Stojko da razreši svoju polnu pripadnost i zaboravi na pare.

Sic!

Baš ovih dana, posle skoro pa desetak godina, stigne uredniku nalog da doplati globu koja sa kamatama i ostalim pratećim troškovima izađe ko svetog Petra kajgana.

I čovek šta će – plati.

I ne bi mu žao. Samo još da su napisali kome idu pare – Stojku ili Stojki.

Boni Klajd