Od kad je veka i medija traje rasprava o odnosu novinara i politike, a kod nas je ovo pitanje ponovo aktuelizovano povodom aktuelnih protesta “Jedan od pet miliona”.
Primera radi, jedan od novinara je napisao na tviteru da “novinari ne treba da učestvuju već da izveštavaju o revoluciji”. U suprotnom, prestaju da budu novinari i postaju revolucionari.
Advokat Vladimir Todorić, jedan od mnogih koji se nisu slagali sa ovakvim stavom, “replicarao” je pitanjem – konstatacijom da “Hemingvej je bio novinar, književnik i revolucionar, zar ne?”.
Polemika se nastavila dalje, ali odgovora za sada nema. Udruženja se ne izjašnjavaju o ovome, kao ni etička tela. Većina redakcija, barem javno, ne bavi se ovim pitanjem, a na protestima i dalje govore, recimo, Srđan Škoro, Željko Bodrožić, Milan Jovanović, mnogobrojni novinari iz lokalnih sredina…
Mnogo veći broj predstavnika nekadašnje “sedme sile” može se, ipak, primetiti u kolonama šetača nego na binama ili kamionu.
Nije potpuno jasno na koga je zapravo mislila Savetnica, na novinare što govore ili samo šetaju, ali u svakom slučaju ostaje pitanje da li je učešće na političkim protestima novinarski Edipov greh ili je to njihova, odnosno naša građanska obaveza.
Jer, ne zaboravimo, i novinari su građani i kao takvi imaju prava da iskazuju svoj stav prema ključnim pitanjima kao što su demokratizacija i naravno sloboda medija što je jedan od zahteva protesta u Srbiji.
Doduše, teško je osporavati i stav da pojavljivanjem na protestima novinari, pre svega, pred građanima dovode u pitanje svoj profesionalni integritet i ostavljaju prostora za sumnju u objektivnost.
Sa druge strane, sasvim je legitimna i (anti)teza koja se pojavila na društvenim mrežama da ugled novinarske profesije ruše zapravo one koleginice i kolege, sa ili bez navodnika, poput legendarne Barbare, koji se bezočnim falsifikatima svrstavaju na jednu, ili drugu stranu bez da se pojavljuju za govornicama ili na kamionima.
Ako očekujete decidan odgovor u ovom tekstu, odmah obustavite dalje čitanje jer, plašim se, razočaraću vas. Naime, ovakva etička pitanja su sasvim legitimna u normalnim državama, sa demokratskim uređenjem gde novinari rade svoj posao, bez da se direktno uključuju u politiku, a političari se ne pačaju u novinarstvo.
Ono što je, međutim, sasvim izvesno je da će ova sekvenca iz srpske političke realnosti najviše štete doneti baš novinarima. I onima sa kamiona, kao i propagandistima koji sve kao posmatraju sa strane. Jer, rezultat ne može biti drugačiji nego da će građani, konzumenti, biti još uvereniji da su novinari uz jedne, druge, treće, a ponajmanje sa onima zarad kojih postoje – čitaocima, gledaocima, slušaocima.
Kako god da se okončaju ovi protesti, neki političari će biti na vlasti. Možda i po koji novinar, a ostali, onaj časniji deo, će potrošiti još ko zna koliko vremena da dokazuju da su nepristrasni i u službi građana, odnosno javnog interesa.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.