Gradonačelnik, a četnik – početnik

A taman nam je je lepo krenulo, na ovu vrućinu – karirani stoljnjak, junačka šljivovica, zidarski „zajčarac“, pa kad se raazveženo – četnici, Draža, Ravna Gora…

Lepo, sve dok se neka ispičutura se priseti kad je studirao u srpskoj prestonici Prištini i vojevao sa tada četnikom – početnikom Slobodanom Milenkovićem, koji je danas poznatiji kao aktuelni gradonačelnik Vranja, još poznatijim po „insigniji“, a najpoznatiji kao Gonzi.

I umesto da se priseti patriotizma, Marka Đurića i njegovih herojskih oslobodilačkih akcija, Artemija, Amfilohija, Kosovskog boja, patriotskog vozića i još patriotskijeg tenkića, u naletu četništva seti se Gonzija, pa još iz studentskih dana, mladog, sa kokardom.

Kaže pripiti kolega da takvog potencijala nikada nije u životu sreo, takav patriotizam, monarhizam, zaljubljenost u četnike i Vuka Draškovića, Ravnu Goru, Čiča Dražu, nikada posle toga nije video.

Seća se da je mlađahni Gonzi, tada student medicine, toliko voleo četnike i bio zadojen Vukom Draškovićem da je i rođenog brata hteo da se odrekne zbog saradnje sa okupatorima iz „Simpa“, dok mu batica nije objasnio da je za uspeh u životu i karijeri pored diplome, još važnije „Simpo“, Crkva (četnik Pahomije) i  službe bezbednosti.

Mrzeo je student četnik socijaliste tih devedesetih više i od fašista i Turaka zajedno, kolega se priseti da je i bombu hteo da nabavi da ubije Slobu, ali je izbio rat sa NATO pa je morao da beži u Niš kako ga ne bi mobilisali.

Seća se kolega da je Gonzi bio redovan na Ravnoj Gori, i da su ga jedva odgovorili da ne pušta bradu ko Vuk Drašković.

I dok niko za stolom ne veruje, kolega izvodi psihološke dokaze za sadašnje stanje četnika-evropejca, vizionara, naprednjaka, gradonačelnika.

PRVO. Šta je to što spaja Milenkovića, Nešija, zamena za Pahomija, Davora žandarmerca, doduše zbog malverzacija poduže na bolovanju od zanoktice, i omražene socijaliste Antića i Stojančića, ovog poslednjeg uz moranje, pošto je nepopravljivi komunista a još više Slobista?

Pa, spojke su manastir Svetog Pantelejmona u Lepčinjcu i četništvo, doduše Milenkovićevo i Antićevo, pošto i ovaj potonji iako zaodenut socijalizmom nikako ne napušta kokardu.

Kažu, dobro upućeni vernici, da se gore sastaju, bratski, sa isukanim noževima, celivaju i besede, Milenković i Antić sa sve kokardama.

Još i kažu da su neki, poput Nešija, hteli i da se zamonaše, ali se sestrinstvo usprotivilo.

DRUGO. Ko su neprijatelji četnika Milenkovića? Gradska uprava, sve socijalisti i komunisti na čelu sa komunistom Aritonovićem. Miroljub Mice Stanković, nepopravljivi julovac i stara komunistička njuška.

Goran Nikolić i Slaviša Bulatović, nepopravljivi Simpovci i socijalistička deca. Goran Djordjević Djoša, pretendent na nosioca kokarde i stari komunista.

„Simpo“ na čelu sa komunistom Disićem, nit ga miriše, niti uzdiše.

I, na kraju, vranjska čaršija crvena, komunistička i nepopravljiva, koja ne razume njegovo donjovarnjsko četnikovanje i borbu za sopstvene interese.

I tišina za stolom. Nit je da se nazdravlja, nit pa da se krsti.