Vranje, grad blizu Vladičinog Hana

Da li je Slobodana Milenković smenjen, samo mu još to niko nije rekao?

Detronizacija, ali ne samo gradonačelnika, logičan je politički ishod dosadašnje vladavine ove garniture koja svakim danom, u svakom pogledu, ubrzano pokazuje da ovaj grad, kakav god da je, ipak, ne zaslužuje vlast kakvu trenutno ima.

I da ne bi bilo nedoumica, za ovakvu procenu učinka aktuelne političke ganiture i prvog čoveka grada nije dominantan razlog “afera insignija”, kako bi se moglo pomisliti na osnovu medijske prašine koju podiglo Milenkovićevo letovanje.

U normalnim državama (zlo)upotreba službenog automobila u privatne svrhe bi, i te kako, bila razlog za smenu, ali pošto mi živimo u vremenu kada moral, zakoni i lično poštenje predstavljaju relativne vrednosti, onda bi barem Slobodan Milenković, umesto da trpi konsekvence, mogao da se priseti reči Abrahama Likolna, naznačajnijeg američkog predsednika.

“Bolje je ćutati i biti smatran glupim, nego progovoriti i potvrditi svaku sumnju”, kazao je

svojevremeno Linkoln, a da nije ni poznavao našeg gradonačelnika.

Koktel na dan “Oluje, “orošavanje” ulica ili postavljanje čamca, jarbola, šta već, u Sportskom centru, kao i ostale stupidarije, takođe ne uzimam kao ozbiljne razloge za smenu aktuelne vlasti.

Sve je to beningno šenlučenje esenesovske bratije. Uostalom, setite se Kraljevčana i svečanog otvaranja semafora! Srbija je ovo i, siguran sam, nagledaćemo sve mi još svega i svačega za vakta Aleksandra Vučića. Što se pre priviknemo na novu realnost, to bolje po naše mentalno zdravlje.

Dakle, ko preživi, prepričavaće razne domišljatosti Joe@comp., a do tada nam valja videti šta ćemo i kako ćemo sa ovim što trenutno imamo u ponudi jer Vranje se nalazi na opasnom raskršću, uz realnu mogućnost da (p)ostane crna rupa na mapi Srbije.

Ko to ne vidi ili je Slobodan Milenković ili misli da je sasvim normalno da Vranje, za koju godinu, opisuju kao grad nadomak Vladičinog Hana.

I da budem sasvim precizan. Ne prizivam smenu vlasti. Uostalom, tako nešto niti je moguće, još manje realno, bar iz dva razloga.

Opozicija u Vranju vegetira poput kaktusa u pustinji i niti ima snage ni kapaciteta da preuzme vlast. A, sve i da bi bilo drugačije, u ovakvom rasporedu snaga u Republici, od postojećeg rešenja pogubnija bi jedino bila alternativa bez SNS u lokalnoj vlasti. Visoko centralizovana hijerahija moći, oličena u jednoj stranci, odnosno, jednom čoveku, obesmišljava svaku mogućnost funkcionisanja lokalne samouprave bez dominantne uloge naprednjaka.

Ima izuzetaka, doduše, poput Šapca, ali to je zaista samo izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Vranje, dakle, bar u svojoj bližoj političkoj budućnosti, sviđalo se to nekome ili ne, isključivo i jedino može da računa na Srpsku naprednu stranku kao političkog subjekta od kojeg u potpunosti zavisi budućnost ovog grada.

Zato naprednjaci, ako ne ovi u Vranju, onda u centrali, moraju da se suoče sa nimalo prijatnom činjenicom da postojeća ekipa nema ni znanja, ni kapaciteta da izvuče grad iz provalije kojoj smo svaki dan bliži.

Treba li argumenata za ovakvu tvrdnju ili je dovoljno da se samo osvrnemo oko sebe i pogledamo šta se dešava u Simpu, Jumku, možda da se zapitamo gde su ti silni investitori, pa makar bili i Makedonci koji će da šiju pantalone.

Zašto Teklas gradi u Hanu, a ne u Vranju?

Kako se desilo da Leskovac bude primamljivija destinacija za ulaganja od Vranja?

Zašto, u Vranjskoj Banji,topla voda ne može da se dovede do “Rasadnika”?

Na šta će ličiti grad za godinu, dve, pošto je sasvim izvesno da neće biti para za komunalni program?

Ima tu još mnogo otvorenih pitanja i ne bih da ponavljam ono što ćete pročitati u ovom broju Vranjskih, a tiče se pre svega ekonomskih parametara.

I zbog svega toga, naprednjaci, pre ili kasnije, a za građane Vranja najbolje bi bilo odmah, moraju da se suoče se sa nepobitnim činjenicama i pruže odgovor na samo jedno, ali ključno pitanje: da li je ova politička garnitura najbolje što SNS može da ponudi.

Ako nije, onda je i konstatacija sa početka teksta tačna.

Ako jeste, onda je fer da nam se to i kaže.

Han, uostalom, i nije tako daleko.