Ko je kriv što je na kraju ispalo ovako i zašto nam ne ostaje ništa drugo nego da patetično lamentiramo kako je, možda, moglo biti bolje
Stvari u Vučićevoj, pre toga u Tadićevoj, Dačićevoj i svim njihovim Srbijama, stoje ovako: blizak si vlasti, ideš joj niz dlaku (ima naš narod onu o lizanju donjeg dela leđa i titranju nekih drugih stvari, ali da se zadržimo u granicama pristojnosti), dovoljno dugo upražnjavaš pomenute nepristojne aktivnosti i nagrada stiže.
U poslu kojim se bavim matrica je godinama ista: lokalne samouprave dele pare za lokalne, ali i nacionalne medije. Pare variraju, trebalo bi, da su ravnomerno raspoređene, da budu solidna pomoć medijima, da prežive surovu tranziciju, u kojoj štampa odumire, a web još uvek ne prati dovoljno Srba. Sviđalo se (lokalnim) političarima šta se o njima piše ili ne.
Doduše, ova rečenica bi možda zvučala logično u Norveškoj, Danskoj ili Švedskoj, ovde stvari stoje malo drugačije. Praksa govori da tih 10 do 15 miliona obično raspodele vlasnici medija koji su u ljubavnoj (ili je to samo seks?) vezi opisanoj u zagradi prve rečenice ovog teksta s bilo kojom vlašću.
Ivica voli da se o njemu lepo piše, Boris takođe, šta tek reći za Aleksandra? Dobar vam stojim da taj od rano sabajle gleda prvo dve stvari: rejtinge i šta je ko pisao o njemu. Pa se u skladu s tim i dele (medijske) bombone.
Kojih je, odlučilo je Gradsko veće grada Vranja pre nekoliko dana, u džakovima bilo za podobne, ne i za medije koji pokušavaju da se profesionalno bave svojim poslom.
Biću iskren: portal koji vodim razmišljao je da konkuriše u rodnom mi gradu. Još iskrenije: nadao sam se da će činjenica da sam školski s trenutnim gradonačelnikom Vranja pomoći da Espreso.rs dobije nekakve novce koji bi mu pomogli da preživi (da, nepodobni mediji danas preživljavaju).
Od ovog se posla odustalo, jer je firma u kojoj radim ušla u rat s Vođom, pa mi je konkurisanje za sredstva u Vranju delovalo kao arčenje papira, njihovog i našeg vremena.
I evo ga, od 14 i kusur miliona „njihovi“ su uzeli više od pola. Vranjske su dobile 150.000, OK radio 100.000 dinara. Naprednjački mediji imaju „dobro napisane i lepo obrazložene projekte“. Ovi drugi ih izgleda nemaju.
„Banda hohšaplerska, danima ne izbivav iz kafanu, ne izađoše dok se ne dogovoriše… Ovaj što odlučuje nema nikakve reference za tu komisiju, još čovek nije u vinklu“, komentar je prijatelja. Kako nikom u ovoj sumnjivoj raboti nisam držao sveću, neću im pominjati imena, ali oni znaju ko su. A znaju i Vranjanci.
I ko je za to kriv? Pola miliona ljudi emigriralo je iz Srbije u poslednjih 10 godina. I nisu nam za to krivi naprednjaci, ni socijalisti, već demokrate i svi koji su se tako klicali proteklih 17 godina, pa i više. Svi oni koji su presvlačili stranačke dresove i trčali tamo gde je vlast. Svi koji su juče bili u JUL-u i SPS-u, pa onda u DS-u, a danas su u SNS i pripadajućim satelitima.
Ti su nam upropastili svaku priliku za normalan život. Neko će reći: pametno se snalaze ljudi, mora deca da se raniv. Ma da, samo oni imaju decu. Ta mi neronovska paralela nikad nije bila bliska. Oni ni ne vide da ostavljaju pustoš i garež za sobom. Materijalnu, duhovnu, svakakvu. Ili vide, ali ih baš briga. Zadrigle sebične jagnjeće brigade bez ikakvog sistema vrednosti.
Jer da ga imaju, ovog teksta, a i vašeg i mog osećanja nemoći i gorčine ne bi bilo.
(autor je glavni i odgovorni urednik portala www.espreso.rs)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.