Zorka ministarka

Unutrašnji sustav aktuelne  vlasti u Vranju mogao bi se klasifikovati na mnogo načina i uz različite kriterijume, od političkog bekgraunda do odnosa prema osnovnom sredstvu savremene komunikacije među Sorabima, hoću reći, novcu.

Svašta bi se tu moglo naći i probrati, ali za ovu priliku, ipak, da razmotrimo kako stoju stvari sa javnim istupima gradske vlastele.

Uz krajnje restriktivan pristup, ovo društvo na vlasti bi, a propos pomenutog, mogli da razvrstamo u tri kategorije.

U prvoj grupi, koja je najmalobrojnija, je svega nekoliko osoba. Oni se pojavljuju često, tačno znaju šta govore, precizni su, jasni i ostavljaju utisak stručnih i kompetentnih ljudi. Retko ili gotovo nikad ih nećete uhvatiti da otvoreno lažu, pardon, krivotvore činjenice. Na prvi pogled, sve je na svom mesti. Problem sa njima je, međutim, ne u tome što kažu, već u onome što prećute. Recimo, da li nekoj izjavi Ivana Stankovića, lokalnog ministra finansija, možete da nađete zamerku ili netačan podatak? Sve vam kaže, a opet, kad pažljivo analizirate, ništa niste saznali ali to je retka veština u ovoj političkoj garnituri, možda zato što da biste upražnjavali ovaj način ophođenja sa javnošću morate ponešto i da znate o svom poslu.

Sledi grupacija „ćutologa“ za koje samo oni najupućeniji znaju da su zapravo na nekoj, neretko, važnoj funkciji. Oni u tišini uma svog delaju što u opštu polzu još i više na sopstvenu korist. Retko se eksponiraju, ali kad zagrebete ispod površine, povremeno izrone iz senke i to pravilu u nekim vrlo lukrativnim storijama ove lokalne garniture. Ne bih o mnogo o imenima ali, recimo, da li uopšte znate ko je Saša Janjić i čime se bavi? Da, baš taj, Palaleja. Ni ja nemam pojma ali, malo, malo, pa ga neko spomene. Ne bih o kontekstu, možda nekom drugom prilikom.

I treća grupa, meni najomiljenija, je najbrojnija i najinteresantnija. Tu spadaju oni što po pravilu nemaju pojma o materiji o kojoj govore, aali to čine sa zavidnom autoritativnošću. Imaju elan i volju da „objašnjavaju“ ali to što oni izgovore, silom ili milom, pas s maslom ne bi mogao da proguta. Oni, međutim, nemaju komplekse, ne prezaju od toga da govore o svemu i svačemu, pri čemu im je od teksta važnija fotka, odnosno “look”, zato ih neretko primećujete po intelektualističkim pozama: levi profil, diskretan osmeh i blago zamišljena faca.

Mogao bih da dodam još detalja ali mislim da bi primer bio ilustrativniji od bilo kakvog opisa.

Odmah da kažem, ako je nekome palo na pamet da ciljam na Jarbola, prevario se. Najpre, ovaj kompleksan fenomen se ne može opisati uz pomoć ove prilično simplifikovane podele. Jarbol spada u nekategorisanu grupu unutar lokalne vlasti za koju je potreban konzilijaran, interdisciplinan pristup, a i već se  žalio  da je izložen „medijskom linču“, pa da ga zaobiđemo ovoga puta, tim pre što za ovu grupu, čini mi se, imamo pravi primer(ak).

U užem krugu, kažu, zovu je iz milošte Zorka ministarka, a zapravo radi se o Zorica Jović, članici Gradskog veća zaduženoj za kulturu, obrazovanje, informisanje i verska pitanja.

Kako piše u njenoj zvaničnoj biografiji, rođena je 1976. godine u Vranju, gde je završila osnovnu i srednju školu, a potom i Ekonomski fakultet u Prištini. Od radnog iskustva navodi se da je od 2002. godine  profesor ekonomske grupe predmeta u Ekonomsko – trgovinskoj školi u Vranju, a uz to od 2010. do 2012. godine  bila je i pomoćnik direktora Ekonomsko – trgovinske škole u Vranju.

Učesnik je, kaže se, projekta ,,Modernizacija sistema srednjeg stručnog obrazovanja“ Ministrastva prosvete Republike Srbije „u delu samovrednovanja i praćenja rada kolega jednakih po obrazovanju i poziciji“. Nisam se detaljnije raspitivao ali mi je ovo o „praćenju kolega“, valjda i koleginica, veoma, veoma interesantno, a pretpostavljam i korisno za našu ministarku. I njene koleginice i kolege.

Toliko u biografiji.

Možda i neko zameri na nedostatku kvalifikacija za funkciju koju obavlja ali ja se nebih složio sa tim iz jednog, jedinog razloga: pogledajte biografije ostalih članova Gradskog veća i odmah će vam biti jasno da je g- đa Zorka prava osoba, u pravo vreme, na pravo mestu.

Iako sam pomno razmišljao u čemu je Jović pokazala najbolje rezultate u široko rasponu njenog resora, uz određene dileme, odlučio sam za informisanje. To je i Zorki i meni najbliže, pa bi bila greška da se sad ja upuštam koliko je gradska većnica stručna, recimo, za verska pitanja, tim pre, što mene nikako, a nju retko viđaju u crkvi.

Osim toga, Jović pokazuje zavidan trud kad su u pitanju mediji i to treba pohvaliti, ali boga mi, i pažljivo analizirati.

Materijala ima ali ne bih išao dalje od njenih objašnjenja kako je poslednji medijski konkurs  Grada Vranja bio sasvim, skroz, očigledno, u skladu sa zakonom.

Moram da priznam, između sijaset izjava, posebno me dojmila poslednja, izgovorena u kameru Al Džazire.

Pošto ovaj, mislim na kolegu Zorana Kosanovića,  dopisnika ove televizije, očigledno nije najbolje razumeo, ili nije hteo da razume Zorkinu argumentaciju, g-đa ministarka je morala da mu pojasni:

“Pa, naravno da su televizije dobile više. Evo, i vi ste ovde došli kolima, pa ste doneli kameru, tu je i kamerman, sve to košta… A, ovi sa portala sve završavaju telefonom. Evo stalno nas nešto zivkaju“, odbrusila je, parafraziram, ali ne previše, (http://balkans.aljazeera.net/video/vranje-optuzbe-o-rezimskom-finansiranju-medija), gradska većnica.

I, sad, zaista, da li iko može, posle ovakvog Zorkinog objašnjenja,  da ima trunku sumnje  da medijski konkurs u Vranju nije bio baš u skladu sa zakonom?

I da ništa nije uradila ove nedelje, definitvno, g-đa Zorica Jović, ovom izjavom je zaslužila da se nađe u Otisku nedelje.

Jer, ona kad kaže, kaže malo ali sasvim dovoljno da vam bude sve jasno.