U beogradskoj policiji, nakon poziva Slobodana Jarbol Milenkovića, gradonačelnika Vranja, prošle nedelje, nastala je prava uzbuna.
Kako i ne bi jer Slobodan Jarbol Milenkovića ih je obavestio o sumnji da je, ni manje ni više, kidnapovan njegov vozač i to zajedno sa službenim automobilom!
Slobodan Jarbol Milenković je inspektorima objasnio da bez uspeha već sat vremena pokušava da dozove svog vozača koji je, po dogovoru, trebalo da ga čeka ispred zgrade u kojoj se održavao sastanak.
O vanrednoj situaciji obavešteno je i Vranje odakle je krizni štab odlučio da ka Beogradu odmah krene rezervni automobil ne bi li vratio Slobodana Jarbol Milenkovića iz prestonice. Jer, razmišljali su, ko zna koliko će potraga za kidnapovanim vozačem da potraje.
U isto vreme dok su policajci besomučno okretali vozačev broj mobilnog telefona, sve raspoložive patrole dale su se u potragu za „audijem“ vranjskih registracija.
Vozač se, međutim, nije javljao i Slobodana Jarbol Milenkovića već počela da hvata panika kad je jedna patrola primetila opisani automobil, zavučen, moglo bi se reći, čak sakriven, između nekog drveća. U vozilu, koliko su policajci mogli da vide sa pristojnog odstojanja, međutim, nije bilo nikoga. A, prozori otvoreni!?
Patrola je odmah pozvala pojačanje. Stigla je i žandarmerija. Ceo kraj je momentalno blokiran. Dilema je bila da li da se sačeka neko vreme ne bi li se eventualno pojavili otmičari ili da se odmah napadne vozilo i dođe do nekih tragova koji bi pomogli dalji tog istrage.
I dok su inspektori razmatrali obe opcije čekajući instrukcije nadređenih, jedan od policajaca, koji je sve vreme dvogledom osmatrao automobil, pomalo preneraženo, uzviknu:
„Ljudi, gledajte!“.
U tom trenutku, iz „audija“ je lagano, trljajući oči, izlazio muškarac srednjih godina. Protegnuo se, onako ljudski, nekoliko puta i taman kad je krenuo da se vrati u automobil, zaskočiše ga specijalci sa svih strana, kao u krimi filmovima.
„Što vi je, b’e“, jedva da je uspeo da izusti dotični pre nego što se našao na haubi „audija“.
Stvari su se, potom, brzo razjasnile.
Svi su odahnuli kad se ispostavilo da je to gradonačelnikov vozač koji je imao nameru da malo dremne. Ubila ga ona beogradska žega, pa je spas potražio u debeloj ‘ladovini. Telefon mu je, na nesreću, bio na „silent“ tako da nije ni mogao da čuje onih stotinak poziva što od njegovog šefa, policije, kriznog štaba iz Vranja. A, ima čvrst, zdrav san, kad zaspi, mogu topovi da pucaju, objašnjavao je nesrećni vozač.
Policajce, kad su videli kako se gradonačelnik Slobodan Jarbol Milenković i vozač srdačno grle, potreseni prizorom (i oni su ljudi, mislim policajci – prim.aut.), prošla je odmah ljutnja što su gotov sat vremena, po onoj žegi, čučali pored automobila u kojem je „kidnapovani“ spavao blaženim snom.
Potraga je obustavljena, nadležni obavešteni, krizni štab u Vranju raspušten, a Slobodan Jarbol Milenković i njegov vozač su lagano krenuli ka Vranju.
Pomalo neprijatnu tišinu u kolima, prekinuo je Slobodan Jarbol Milenković:
„Će pojedemo li lepinju u Predejane?“
Vozač je odahnuo jer, bez obzira na srdačan pozdrav, strahovao je da je Slobodan Jarbol Milenković, možda ljut zbog „kidnapovanja“.
„Obavezno, gradonačelniče“, reče vozač uz osmeh i pusti njihovu zajedničku omiljenu pesmu „Petlovi pojev, Morava dzmni“.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.