Vratiće se Valter

Komunisti su bili lopovi, tu dvojbe nema, bar u njihovoj poslednjoj, kancerogenoj fazi, kad su počeli da oblače kožuhe nacionalizma, kokardama da nas brane od sveta, ne bi li sačuvali svoje lopovsko kraljevstvo, ili bar žive glave na ramenima.
Tako se najkraće i može opisati rat u bivšoj Jugoslaviji: borba za očuvanje živih lopovskih glava, sa milionima žrtava kao kolateralnom štetom.
Lopovi, po sili zanata, ne prepoznaju ideologiju, nemaju čast, moral i slične trice, i sve menjaju osim frizure.
Da bi mogli da se i dalje bave lopovskim zanatom, posle prelaska iz komunizma u nacionalizam, otprilike kao iz pravoslavlja i uslam, oni su nastavili taj hod po ideologijama, i sad imamo to što imamo.
Uzmimo, na primer, karijeru jednog tipičnog ovdašnjeg lopova.
Ne samo da je krao kao komunista i dobro se nafatirao, nego je nastavio da krade i kao socijalista, a to čini i sada, kao Vučićev vernik.
Pa kako mu je to uspelo, da se decenijama neopaženo provlači kroz sve  političke mene, a da se policija nikada ne zainteresuje za njega?
Naš čovek prvo se privukao „Simpu“. Tu je klekao, puzao, podom do noge od stola, tu uvijanje oko šipke pa prelazak do stolice, onda odmah atak na unutrašnje organe Dragana Tomića, takozvanim kolonoskopskim manevrom.
I lepo mu bilo unutra – toplo, lepjivo, mada pomalo smrdljivo, ali… Ostao mu trosoban stan u Beogradu. Malo li je?
Lopovska elita sela je jedno popodne oko pržarskog stola, onomad kad su farbali frizute u žuto, i podelila tranzicioni plen, unapred.
Meni firme, tebi pare, ovom lokali. Naš lopov  sedeo je za drugim stolom, da ne kandiđe glavnoj bratiji. Njemu pripali mediji.
Dok je počeo da krade medije, naš junak probao je sve živo, potpuno neuspešno, i privatan i državan biznis. Nije mu ušlo, al nema veze, nafatirao se on ranije, još pre kolonoskopije.
Usput, naravno, zaposlio i kuče da radi kao čuvar kafilerije, i brige nema. Ni pameti, al nju mu niko nije ni tražio.
Onda je počeo da brani medije od građana, mada se kleo u njih. Nije dozvolio da se prodaju, jer su socijalisti, kojima je tada pripadao, (presvučene komuniste, ali lopovi po opredeljenju), branili interese građana.
Pokazalo se da je lopovska elita ustvari govoreći „građanin“ mislila na sebe, pa je za sitne pare, po šest puta nižoj ceni, otkupila medije koji su bili na prodaju.
Bilo je nekako vreme da se pređe na novi stepenik, u SNS. Nagrada – stan u Grčkoj i medij u susednom gradu. Cijena, prava sitnica.
I sada imamo naprednjaka usta punih Evrope, čiste biografije, plus nekoliko medija i nekoliko stanova, sve to za bagatelu, ako već nije džabe.
Iskusni policajci kažu da možemo da mu se pljune pod prozor, jer je sve po zakonu, čisto i legalno.
Ono, to je i osnovna razlika. Komunisti što su krali, krali su. Znalo se, ti si lopov jer kradeš, ako te uhvate. Postojao je strah, jer je postojala država.
Pravna ili ne, gonila je lopove, pa kome se kako zalomilo.
I lopovi su se plašili zatvorskog mraka.
Sada, sa ovim čuvarima tekovina lopovskog kraljevstva, nema više krađe, jer nema straha od države, jer, na kraju, nema ni države.
Ima samo lopovske idologije okupljene oko SNS-a, koja sve otima legalno, i na potpis.
Ne razumite me pogrešno, nemam ništa protiv SNS-a, nego protiv onog što će uništiti tu stranku – hordi pripadnika lopovskog kraljevstva kojima teku pene na usta čim vide nešto što se da oteti.
Mi gledamo, krstimo se, i ne vidimo način da se odupremo.
Srećom, ima i drugih, koji pevuše staru pesmicu, onako kroz zube: „Vratiće se Valter, jebaće vam….“…
I tako, dalje, tra, la, la.