Te večeri su naprednjaci raspravljali o važnim temama. I, kako to već biva, je li, pošto nije baš sve ni za stranačku javnost, mala, mala grupa stranačkih funkcionera, svratila je do obližnje kafane.
U sali, kada su ušli, nije bilo gostiju. Daklem, idealna situacija da se, u užem krugu, na miru rezimira aktuelna gradsko – politička – stranačka situacija.
Još se nije popilo ni prvo piće, ulazi nekoliko vranjskih „žestokih momaka“, veselo raspoloženih. Sedaju nedaleko i iz nekog razloga počinju tihe, a potom sve glasnije provokacije na račun jednog od viđenijih naprednjaka.
Biva u jednom trenutku veoma napeto ali, uz pomoć posrednika, atmosfera se smiruje, a tenzije spuštaju.
I taman se činilo da će biti izbegnut teži incident kad u kafanu pristiže, sa zakašnjenjem, jedan od čelnika gradskog SNS, široj javnosti poznat po bliskim rodbinskim vezama sa onim tajkunom koji je najavljivao da će salata spasiti Srbiju.
Da l’ nije prepoznao društvo za susednim stolom ili je smatrao da kada SNS zaseda, makar i u kafani, mora da vlada mir, kako god, on se, u jednom trenutku, valjda želeći da citira Vođu, okrene ka ovim momcima i gotovo podvikne:
„Tišina tamo, vidite da razgovaram telefonom!“
Dotičnom, nakon toga, ništa nije bilo jasno, ni zašto su se najednom svi za njegovim stolom naglo pobledeli, a još više ga je zbunilo zašto su ovi, što im je samo uljudno skrenuo pažnju da ne galame, krenuli ka njemu, sa očigledno ne baš prijateljskim namerama.
Nasta opšta konfuzija, ali uz pomoć nekoliko trezvenijih sa obe strane, sve se završilo bez ozbiljnijih posledica.
Uzalud je, uslovno rečeno, vinovnik incidenta, zapitkivao svoje stranačke kolege o kome se radi, da l’ su „jankovićevci“, demokrate, možda neki osetljivi Radulovićevi fanovi… Niko da mu odgovori.
Ubrzo, dođe konobar i naprednjaci krenuše ka izlazu. Ali, Salatiću nešto ne da mira. Okrenu se i, onako, preko ramena, na opšte iznenađenje, onom društvu uputi još jednu repliku:
„E, sad, možete da se derete koliko vam je volja!“
Sekundu nakon toga, poleteše čaše, flaše, piksle, pršti srča na sve strane.
Na izlazu nasta pravi krkljanac., Vlast se dade u strateško povlačenje, ali prilično neorganizovano, bez plana evakuacije. I što je najgore, nigde stranačke solidarnosti. U laktanju ko će pre da napusti bojno polje, palo je i nekoliko nenamernih, ali ozbiljnih bubetki po cevanicama, i to između partijskih saboraca. Salatić je bio glavni osumnjičeni jer nikome nije bilo jasno kako se prvi našao napolju,
Naravoučenije: u kafani, kao i u politici, nije najvažnije biti prvi kad se napada, već kad se beži.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.