Ulazim, pre mesec, dva dana u „Moravče“ i, dok pogledom tražim prijatelje, primećujem krajičkom oka kako korpulenta, naočita osoba skače sa stolice k’o oparen. Ubrzanim koracima kreće ka meni i, dok sam se snašao, nađoh se u zagrljaju Gorana Petrovića, u užem krugu poznatog kao Musa.
Izljubismo se k’o rod rođeni, Petrović me pozva za svoj sto, ljubazno odbih, ali čim sam se rasvestio od ovog iznenadnog izliva ljubavi, bi mi jasno o čemu se radi.
Musa on the road again.
Ne pridajem sebi bog zna kakav značaj ali, iskustvo me uči da, retko ko, bez nekog praktičnog motiva, iskazuje prisnost prema mojoj malenkosti na ovaj način. Tu računam i svoju suprugu, da budem iskren do kraja.
A, tek Musa? Znamo se odavno, ali nikad nismo bili neki intimusi, bar ne u toj meri da bi se žvalavili u kafani.
Nedugo zatim Petrović posta izvršni, a danas i glavni direktor „Novog doma“, uprkos činjenici da nije neki renomirani stručnjak bez koga bi propao „Novi dom“, a o političkom ugledu ne bih da sudim.
Mali je grad, Vrtogoš još manji.
Znamo se.
I zašto ga je onda dopala direktorska fotelja, uprkos aferama i krivičnim prijavama koje su u dobroj meri obeležile njegovu dosadašnju političku karijeru?
Odgovor zna svako ko iole prate vranjsku političku scenu.
Oni koji imaju dileme neka zavire malo u političku i poslovnu, a boga mi i krivičnopravnu karijeru, i neće vam biti teško da zaključite Ššta se krije iza ovog imenovanja .
Nečiji interesi, usudio bih se da kažem lični i materijalni, nadvladali su politički razum čak i po cenu šamarčine, poznajući Musu, od koje će tek brideti obrazi SNS-u.
Čiji interesi?
Da, ponovim, Vranje je mali grad.
Znamo se.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.