Svakodnevno putem medija možemo čuti savete i upozorenja lingvista, filologa, psihologa i vrsnih stručnjaka, kako gotovo uopšte ne vodimo računa o maternjem jeziku, već dozvoljavamo da nam deca umesto pozdrava na primer kažu:“Zdr, štr, omg“ i tome sločno, što u prevodu znači:“Zdravo, šta radiš i o, moj bože“.
Lično mislim, a ne mora da znači, da je to puko popunjavanje programa ili još jedne strana u novinama, jer svi znamo da takve i slične skrćenice koje se koriste na internetu, više niko ne može sprečiti. One su postale sastavni deo razgovora i to ne samo kada smo pored računara, telefona ili tableta, već se mogu čuti i na ulici u kafiću, školi.
Da li neko zna zašto se kod nas uvek govori o posledicama a ne o uzrocima. Koliko često treba da proveravamo decu i da li to uopšte treba da radimo.
To je tako i tako će biti.
Sad će verovatno neko reći kako smo sami to dozvolili, kako profesori srpskog ne rade dobro svoj posao i tako dalje.
A, da li je baš tako?
Nije.
Naša deca jednostavno prate šta sve internet nudi, i uzalud je, bar po mom mišljenju, zabranjivati im da tako razgovaraju. Kad smo mi bili tinejdžeri, smetalo je odraslima što ih oslovljavamo sa „ćale“, „kevo“, „sister“, „brader“, ili ajmo kod mene u „gajbu“. Ko je nas kontrolisao ili kažnjavao? Možda su se roditelji „durili“ izvesno vreme, pa se i oni navikli. Zato mislim da je važnije da naučimo te skraćenice, ne da bi bili glupi u društvu, već da bi znali o čemu se radi.
Najvažnije je da znamo šta znače te reči, ili znakovi. Na primer, BRB, je „brzo se vraćam“, BTW znači „inače, KK ili K je „OK“, a TTYL je „čujemo se kasnije“. OMG ili na engleskom „Oh my God“, je „O moj Bože“, dok
skraćenica BFN u prevodu znači „doviđenja za sada“. CYA je „vidimo se“, a IDK je „ne znam“. Skraćenice su iz engleskog jezika, i moglo bi se zaključiti da nije naš, srpski oskrnavljen već engleski jezik.
S obzirom da živimo kako živimo, SNAFU ili „situacija je normalna“. Možda ima ironije u ovom komentru – Nzm!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.