Danas je Međunarodni dan žena.
To je najveći praznik na svetu, veći od onog kad vam dolazi premijer, značajniji od Nove godine, prazničniji od Dana državnosti, važniji od krsne slave, Božića i Vaskrsa.
Ma, danas je dan kada ženu ne smete da pitate da vam skuva kafu, o ručku da ne govorimo, dan kada se troše pare i ne vodi evidencija koliko.
Praznik majki, sestara, strina, ujna, baki, tetaka.
Danas je i praznik komšinica, slučajnih prolaznica, svih žena koje su danas lepe ili simpatične.
Danas je taj dan.
Danas se po javnim firmama daruju karanfili, popije po koja, i sve u krug.
Danas je poseban dan i za vaspitačice, učiteljice, nastavnice, profesorke.
Za ovaj dan deca traže pare za poklone.
Dobro, da ne budem maliciozna, da se ne izdvajaju deca (mislila sam po jedna ruža za obe), ne.
Pare!
A koliko je to para?
Učenici od 5. do 8. razreda daju od 300 do 500 dinara.
„Šta ćete da kupite nastavnici“, logično je pitanje.
Kad staviš na papir, a u odeljenju ih je 26 đaka, to je 13.000 dinara!
Ej, 13.000!
„Šta ćete da kupite“, pitam dete.
Kaže, vaučer ćemo da joj damo, pa će ona sama da izabere, recimo neku torbu, kaiš ili novčanik u jednoj renomiranoj radnji.
Vaučer!?
Nastavljam da „smr“, što u prevodu znači „smaram“, i pitam: „A šta je to vaučer“? „Bože mama“, pa to je kao dali smo pare i ona (razredna) će sama da izabere, a platiće vaučerom“.
Da se razumemo, mnogo je i kad imaš novac, a kamo li danas kada smo svedoci da ne živimo već preživljavamo.
Ali, ko nam je kriv kad nismo vaspitačice, učiteljice, profesorke.
Pa, same smo krive.
Drage moje, bilo bi fer da jedan čas posvetite 8. martu, da deca znaju zašto se obeležava, a ne slavi Dan žena.
Trebalo bi da deca znaju da je Međunarodni dan žena, praznik ekonomskih, političkih i društvenih dostignuća žena.
Srećan vam praznik, žene!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.