U iščekivanju ničeg

Hteli ili ne, Nova godina će doći za tri dana. Što se većine sa kojima sam u kontaktu tiče, može da dođe i večeras, možda je i stigla, a ne mora ni da se trudi da dolzi. I to, dolazi, bliži se, okićeno, ne okićeno, trpeze bogatije, sa prijateljima, kući i slično je već mučno. S obzirom da većina ne očekuje ništa od naredne, ne razumem čemu tolika pompa oko toga. Besparica je i svi kukamo. Mislim većina ne zna šta će u Novoj godini. Ali, taj kalendar je nemilosrdan i ona će 31. decembra u ponoć da se pojavi odnekud. Neka je, uporna je do zla boga. Ova koja odlazi je bila nekako neopravna, u svakom smislu. Bili izbori, ljudi glasali, došli novi, obeležio ih takozvani „bugarski voz“, kao da taj voz nije prolazio godinama unazad, mi se krstili i čudom čudili. E, moree.. Da je samo „bugarski voz“ u pitanju. U sred Beograda, zabranjena predstava „Vođa“ vranjskog teatra, Grad dobio bioskop, odlučio Apelacioni sud u Nišu, radi se na dekontaminaciji, dobićemo Markovo kale u novom ruhu, Amam će biti obnovljen, Haremluk takođe, i tako dalje i tome slično. Započeto je sve to, ali kada će biti ostvareno možemo samo da se „dosećamo“ . Najsnažniji utisak u pozitivnom smislu je roman „Smrt za poneti“ Zorana S. Nikolića. Definitivno. Potom festivali „Piano summer“ i “P(h)antomfest”, “Književna kolonija” i „Dokument“, kao i Internacionalna radionica u ŠAF-u. Sve ostalo je bilo traljavo. Što se pozorišta tiče, izdvojila se predstava „Igra“, rediteljke Ane Grigorović i „Ruža uvela“, Miroslava Neškovića. I to je to što se kulture tiče. Životne priče su bile vezane za nasilje u porodici i kako sprečiti abortus. Izdvojio se slučaj pedofila ispred škole „Domanović“, pa smo se svi pitali, ko je zatajio. Ko? Svi! I evo, tri dana pred Novu godinu, kite se jelke po kućama, kupuju se pokloni za najmlađe jer će im doći Deda Mraz i kroz odžak dostaviti paketiće. Neka, kažu da je to dobro za razvijanje mašte kod dece. Ali kad ukapiraju ta deca koja će postati ljudi, stidećemo se svi. Grad je okićen, što bi rekli naši stariji sugrađani, ovde-onde. Odrekao se Grad dočeka Nove godine na otvorenom, najpre zbog mera štednje, a potom da pomogne oboleloj deci. Da pomogne sa 3.000 dinara. Ej, čitata li. Na tom računu ima 3.000 dinara. Pa

kome ćete gospodo da pomognete? Kom detetu? Bolje bi bilo da ćutite i ne vređate roditelje čija su deca na žalost bolesna. Sramota!!! I to je bilans ove godine u skraćenom izdanju. Bilo je tu još svašta, ali bolje je da zaboravimo, zdravlja radi. I za kraj, srećna vam Nova godina. Ne zaboravite da ko sumanuti počnete već od subote dok se krčka sarma pošaljete one recitatorske sms čestitke. Glupo je da kupimo prave i ubacimo ih u poštansko sanduče, kao nekada. Živeli!