Još osamdesetih godina prošlog veka znali smo mi da će autoput proći pored Vranja.
Očekivali smo i da će posle tolikih planova, otvaranja i jedno tri-četir’ puta presecanja vrpce od starne raznih ministara, sekretara, kao i funkcionera bivših vlasti, put biti završen devedesetih.
Čudi me samo da naši tadašnji rukovodioci i gradski oci nisu znali, ili nisu bili upućeni, kojom deonicom će put proći pored grada.
Znalo se da će biti pored Morave i železnice.
Bivši ministri su dolazili u Vranje nekoliko puta i obećavali kule i gradove, ali od Pržara dalje se nije maklo.
Otvarale su se fabrike na sve četiri strane grada i formirale se industrijske zone.
Da li se znalo da će se napraviti sasvim drugi ulazi, tzv. petlje za grad?
Jer kako to da su dve benzinske pumpe prema Preševu napravljene ne u metar već u milimetar, kad je prošao auto-put između njih.
Verovatno na to imaju odgovor bivši ministri iz stranaka koje su dugo bile na vlasti i dolazili i obilazili redovno Vranje, jer im je tu bilo glavno uporište.
Neki su bili neobavešteni, a drugi nezainteresovani.
A Vranje je zaostalo u razvoju kao žrtva dva nerešiva giganta.
Tako smo sad dobili da se u Vranje ulazi kod Suvog Dola, ili Industrijske zone I, pa Maričkom u Bore Stankovića i centar grada.
A na ovim ulicama ništa se nije radilo da bi one delovale reprezentativno kad dolaziš „u grad sevdaha i meraka“.
Ulica koja nosi ime velikog pisca svakako je udarna, ali po rupama i jendecima. Železnička stanica, kojom se kroz Borinu ulicu ranije stizalo u centar, je pak posebna priča, zanemarena u svakom pogledu.
Fabrika koja je od grada toliko dobila i koja radnim ljudima Vranja duguje mnogo, mogla je barem da održava ulicu, jer su njeni kamioni svakodnevno krastarili tom kaldrmom. Na stranu nadležnost i ko je za to odgovoran.
A na drugom kraju grada ćemo gradidi obilaznicu za novu Industrijsku zonu Bunuševac, jer smo preuzeli obaveze, dovodeći strane investitore.
Sa druge strane Vranje – ulaz-jug, vodi do slabo uređenih prilaza, neosvetljenih ulica i nesređenih trotoara.
Ako su kolovozi za automobile, za koga su trotoari, za pešake?!
Ali kod nas to nije izvodljivo, jer oni služe za parking.
Ko treba da preduzme i uradi nešto na tom planu?
Čak ako hoćete i na Pržar pešice morate da vodite računa jer je trotoarima nemoguće ići.
Ovo bi trebalo da budu prioriteti za uređenje prilaza u grad i ulica kroz koje sutra gost i turista treba da poseti znamenitosti i turističke destinacije ovog kraja o kojima se toliko priča.
Ali, sve to navodi na neupućenost, nepoznavanje ili na nemogućnost naših predstavnika koji nisu mogli da izlobiraju i doprinesu više, osim stanova koje su pokupovali po Beogradu.
Ako je urađena statika koja donosi pare, treba uraditi i dinamiku saobraćaja.
Evo sad je put uveliko pored Vranja, nadamo se i očekujemo sve blagodeti koje će on doneti nama na nerazvijenom jugu.
Putevi su krvotok države.
– „Svi putevi vode u Rim“ – ili čak su i Turci pod kojima smo dugo bili u ropstvu, koji su vladali Balkanom tako što su gradili puteve – carske drumove i ulice kojim i danas ponegde hodamo.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.