Naše društvo se razboli, dobije temperaturu, mi mu damo injekciju protiv temperature.
I svaki put ista priča.
Lečimo posledicu, a ne uzrok.
Evo još jednog eklatantnog primera neobraćanja pažnje na suštinu, suštinu što nas koči.
Kao što smo pre nekoliko meseci pisali u štampanom izdanju Vranjskih, i najavili kao potencijalnu mogućnost, ponovo je aktuelizovana priča o vraćanju školskih uniformi.
Direktorka vranjske Gimnazije obavestila je javnost da će se razmatrati da od Nove godine đaci i nastavnici ove škole moraju da se pridržavaju dres-koda.
To pravilo na papiru je regulisano još početkom prethodne godine, kada je donet pravilnik o oblačenju učenika i profesora.
Dakle, ništa dekoltirano, skraćeno i golo i bez preteranog i prenaglašenog mejk-apa.
E, sad, kako će ocenjivati da li je šminka prejaka, u to već ne zalazim, ima valjda ljudi koji će i o tome brinuti.
Ako zaživi ova ideja.
Ukratko, to je crkva u kojoj će, verujemo li rečima direktorke, od januara meseca morati da se mole mlade gimnazijalke.
A, da sličnost sa Titovim pionirkama bude još i veća, poslužiće kravata i marama.
Radi vizuelnog dojma.
Otprilike sve ovo važi i za mladiće, naše pionire, izuzev dela sa šminkom, verovatno marame moraju i oni.
Prevashodno mislim na odvikavanje od nošenja papuča i bermuda za vreme školskih časova.
Enigmatike radi, ostaje zanimljivo videti kako će ovaj pravilnik uticati na odevanje profesora, osobito profesorica.
Imajući u vidu kakve nam informacije i slike stižu sa globalne mreže u poslednje vreme, a koje se tiču, najblaže rečeno, „slobodnog“ ponašanja pojedinih nastavnica.
Onih koje moraju biti uzor deci.
Majki, ili onih koje će tek postati majke, irelevantno je.
Pomislih da bismo, umesto što imamo nedoumice da li da košulja bude bela, a kravata teget, ili možda crvena da bi se slagala sa maramom, mogli da brinemo o porastu vršnjačkog nasilja među osnovcima i srednjoškolcima.
Mogli bismo da brinemo i o tome zašto nam deca beže sa časova i dangube po kafićima umesto da uče.
Mogli bismo da brinemo i o sve rasprostranjenijem uplivu narkotika i opijata u školska dvorišta.
S tim u vezi, treba što češće organizovati predavanja i seminare na ovu temu i upozoriti mlade na posledice neslućenih razmera.
Ili, da postoji mogućnost da nas pedofili i manijaci vrebaju iza svakog ćoška.
Pa i onog u školskom dvorištu ili ispred škole.
Tome treba učiti decu.
Mogli bismo da brinemo i o sve izraženijoj potrebi školovanih i nadarenih ljudi da napuste majčicu Srbiju.
Nije mi jasno, što da beže kad ni sami nismo svesni koliko nam dobro ide?
Verovatno toga nisu svesni ni ti mladi ljudi.
Zato valjda i odlaze.
I više se ne vraćaju.
Nikad.
Mogli bismo da brinemo i o gomili drugih stvari.
I moramo da brinemo.
A, da li su cipele usklađene sa kravatom?
Vala, imamo prečih briga.
Ako bismo malo modifikovali naziv zbirke pesama velikog Ljubivoja Ršumovića – Još nam samo uniforme fale.
Sve ostalo je potaman.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.