Katastrofa: pre desetak dana moj prijatelj reši da sa suprugom provede vikend na Vlasini.
Pozove telefonom, rezerviše sobu, pa se u petak, posle završenog radnog dana zaputi na Vlasinu.
Kada su stigli gore, posle sat i po vožnje, poželeli su da na terasi objekta, u društvu sa čistim vlasinskim vazduhom i prijatnim septembarskim suncem, popiju kafu.
Ne znajući da naši konobari uvek imaju preča posla, čekali su dobrih petnaest minuta da poruče kafu i kiselu vodu.
U međuvremenu, moj prijatelj je, čekanje na kafu, pokušao da prekrati zabavom na internetu.
No, ne biva: nema pristupa.
– Auuu, gde sam doš’o.
Sad kada žena ukapira gde sam je doveo, obrao sam bostan – reče onako u sebi.
Za to vreme gospođa se mašila telefona, tek da se javi deci da su stigli.
No, ne biva: dve od tri naše mreže nemaju signal ili ga imaju tek u naznakama.
– Je li, gde si me ovo doveo? – reče gospođa i započe „tihu“ prepirku sa suprugom, a da nije ni primetila da je napokon stigao konobar i da je kafa tu.
– Da gospođo, ovde imamo velike probleme sa mobilnom telefonijom i internetom – reče konobar i ode.
Njih dvoje se pogledaše.
Popiše nekako kafu i krenuše da se smeste u sobu.
Suprug otključa vrata, a supruga prva ulazi.
Pogleda po sobi levo, desno, gore, dole…
– Štaaaa, pa ova soba nema ni televizor – reče zaprepašćena žena.
– Daj mi taj ključ. Hajde, idemo nazad, kući.
Tako je i bilo.
Vratili su recepciji ključ od sobe, seli u kola, i vratili se u Vranje.
Ovoj priči o TURISTIČKOJ destinaciji koju zovemo Vlasina, treba što-šta dodati. Svi to jako dobro znamo, ali hajde da ponovimo lekciju: do Vlasine, iz Vranja ili Leskovca, nema redovne autobuske linije.
Na prostoru od Promaje do Brane, gde leti prođe više hiljada posetilaca, nema ni jedan bankomat; na istom prostoru, u raasponu od preko 10 km. samo na jednom mestu se može kupiti štampa.
Sobe za turiste su bez niza elementarnih sadržaja, a na svakom drugom krevetu, šarene presvlake da se ne zna koliko su prljave…dakle Vlasini nedostaje ono što zovemo osnovna turistička ponuda – infrastruktura.
Zato je Vlasini, u sadašnjoj Vladi Srbije, neophodno potreban neki novi lobista, kakav je u slučaju Stare planine bio Mlađan Dinkić.
Definitivno, Vlasina ne može i ne sme da bude briga male i ekonomski slabašne opštine Surdulica.
Vlasina i njeni ukupni turistički potencijali, koje nema ni jedna srpska planina, za početak moraju biti državni projekt u kome bi, sa malim podsticajnim državnim parama, moglo da se zaposli nekoliko stotina radnika.
A, sve to, dok na Vlasinu ne stigne najavljeni gospodin Ali Abdula Al Macki iz Katara. On je, kako nam je poznato, kupio Ugostiteljsko preduzeće „Evropa“ iz Surdulice sa dva hotela na Vlasini, i po jednim u Surdulici i Crnoj Travi.
Kako „tuđa ruka svrab ne češe“, Vlasina mora biti naša briga, pa došao šeik ili ne.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.