Septembar

Čini mi se da kod nas u Srbiji kraj juna nije polovina kalendarske godine, već dvanaest meseci delimo na prvih osam i preostala četiri.

Zašto?

U periodu od januara do juna, mi, obični smrtnici, vraćamo dugove nastale od septembra do decembra iz prethodne godine.

Tada je većina podizala one „najpovoljnije“ kredite i zajmila pare od rođaka, prijatelja i familije da bi opremila decu za novu školsku godinu, spravljanje zimnice, pripremanje krsnih slava, odlaženje kod drugih sa flašom vina, kesicom kafe i poklonima, pripremala se za doček Nove godine i sve tako u krug.

I letovalo se.

Retko ko je mogao da letuje u sezoni, većina je to činila juna ili je trenutno na moru, planinama, banjama.

Elem, uskoro će polovina septembra.

Što se moglo potrošiti, potrošilo se.

Vreme je dakle, da se krene u „zajam“.

Već svi znamo da recimo pripreme za dva školarca iz jednog domaćinstva koštaju roditelje oko 90.000 dinara, ne računajući ekskurzije jednodnevne ili višednevne.

Ali, dao bog pa deca rastu.

I treba da rastu.

Naši  roditelji su govorili „tvoje je da učiš, a mi ćemo ti kupiti sve što treba“.

Kad vratim film, pa stvarno je bilo tako.

Da li su se oni pozajmljivali, ako jesu od koga li, ne znam.

Jedino znam da nisam pametna kako će ovaj kvartal uticati na nerve nas običnih smrtnika.

S obzirom na to da već miriše na pečene paprike, došlo je vreme za pijacu.

Ali meso je poskupelo, struja će u oktobru, bliže se zimske slave i kraj godine.

Ništa, spisak prijatelja, onih imućnijih verovatno je u glavama onih koji „otvaraju“ dušu i traže pare na zajam.

Do Nove godine, eventualno do marta, maja, juna, a ima i onih malih STR, PTR, preduzeća.

Pa, oni daju na veresiju!

P.S. Htela sam da pišem o oslobođenjima Vranja u Prvom i Drugom svetskom ratu, 31. januaru, kada smo oterali Turke, i ovom poslednjem, kada pobedismo NATO.

Neka nam je na ponos 7. septembar!