Još na ulazu u „Vranjske“ stoji naslovna strana „Samsa, trube i Filaret“, štampana povodom prvih „Dana Vranja“ godine 2004, kada su radikali prvi put došli na vlast u Vranju.
Goran Stanković, tada kandidat SRS-a za gradonačelnika, prvih meseci vlasti samo je to radio, osmišljavao i u delo sprovodio zamisao zvanu „Dani Vranja u Vranju“, kasnije, zbog jasnoće, skraćene na „Dani Vranja“.
Čaršija je tih davnih dana još i pružala neki otpor pljeskavicama u centru, dizao se ton na samu pomisao da bi grad to morao još jedanput da preživljava u tom obimu, ali eto.
Stanković je bio uporan, pa je „manifestacija“ preživela.
Evo, već je jesen blizu i mi ovdašnji srećnici ponovo, valjda po četrnaesti, ili čak možda i jubilarni petnaesti put imamo „Dane Vranja“.
Ma koliko ova ideja bila izvorno glupa, neki festival za kraj leta možda i nije tako ružna ideja.
Mislim, čim je sprovode svuda po Srbiji.
Ili je, pak, to čitava Srbija glupa, slaba, nemaštovita, zarobljena u prošlom vremenu, vremenu truba i Filareta?
Bilo kako bilo, svaka vlast baš na „Danima Vranja“ pokaže svoje pravo lice.
Tako su radikali zauzeli pola grada da zasmrdi na luka i pljeske, demokrate su pokušale da preoblikuju manifestaciju, krajnje neuspešno, dok su socijalisti želeli, godinama, da stalno pokazuju grandioznost svoje vladavine.
A šta hoće naprednjaci?
Ako oni znaju, dobro je, jer se nikakva ideja ne vidi iza ovoga što se godine 2016. zove „Dani Vranja“.
Otvaranje manifestacije pozorišnom predstavom sa redovnog repertoara je genijalna ideja, otprilike kao što posle utorka dolazi sreda.
Isto je i sa dve književne večeri.
Ona nova većnica morala bi da pita te direktore – pa koji su vam redovni poslovi, kad su ovo dešavanja za „Dane Vranja“?
Ako razume redovne poslove i slično.
Lično mi je najzanimljivije udarno veče – prvo hor muzičke škole, pa „zvezda“ „Granda“, i na kraju lokalni rokeri.
Burek sa šlagom, nema šta.
Tu su naravno i milicajci, čisto da narod vidi gde ide ova zemlja.
Naredne godine, za defile, da se dovedu neki Rusi.
Ono što je sublimat dešavanja svakako ima i ime – samsa.
Sve se menja, koncepcija, pare, ljudi, ali samsa opstaje, kao neki znak ovdašnje kuhinje.
Da l’ neko uopšte jede tu pitu sa belim, smrdljivim lukom, ikada?
Mislim, kući, u samoći?
Naprednjaci su imali šansu, koji su propustili, redovno, kao i sve druge.
Šansu da ukinu, jednom zauvek, „Dane Vranja“, i da smo mirni.
Neka u Han dođe Bajaga, u Kozji dol Kerber, u Vrnjačku Banju Cane i Brejkersi, ma svi neka nešto imaju, mi to lepo, kad smo nesposobni da pravimo, da bar ukinemo i tako uštedimo malo para za druge namene.
Recimo, da finansiramo privatne filmove velegradskih filmadžija.
Ili nešto slično, po potrebi.
Tuđoj.
Da ipak nešto ostane od „Dana Vranja“, kao ideja, mogli bismo da podignemo na trgu pored muzeja spomenik samsi.
Pa ko prođe, da se krsti i levom i desnom.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.