Daleko vam lepa kuća

Ta vest je obišla svet: Ivica Dačić, Miloševićevo političko čedo, potpredsednik Vlade evropske Srbije, ministar inostranih poslova zemlje koja je počela da otvara evropska poglavlja,… pokreće inicijativu da se evropskom kasapinu, u sred Beograd, podigne spomenik.

Smislio dakle ovaj nesrećnik, da mu otkrivanje spomenika Slobodan Miloševiću, bude glavni adut u predstojećoj političkoj borbi za mesto predsednika Srbije.

Dačićevim putem krenula je moralna i politička bižuterija: najpre njegov politički brat Vulin (obojica od istog oca i iste majke), u svetu poznatiji kao vikar predsednika Vlade Srbije.

Potom se, ovoj geni(t)alnoj ideji, priključio Miloševićev potpredsednik vlade, danas poznatiji kao poljoprivredni proizvođač Toma iz Bajčetine.

Brže-bolje u kolo kandidata za mentalnu higijenu uskače drug Mrka, izvorni „miloševićevac“ po zanimanju, rođen „pre roka“ baš u eri Slobodana Miloševića.

Na kraju, po principu „kada čuješ zvona“, ovoj političkoj halabuci priključio se vajni đetić, Momir iz Podgorice, koji danas vegetira od srpskog nasleđa prošlosti.

Socijološkinja dr Vesna Pešić o ovoj družini i svima koji ovako misle kazala je: “ Sa onima koji danas žele da podižu spomenik Miloševiću,

 mislim da nešto nije uredu“.

Oni, dakle Srbiji su stavili prst u oko: Ivica, Vulin, Toma, Mrka, Momir… Opet se igraju vatrom, a Srbija pamti, Srbija nije zaboravila:

-da je od Miloševića, samo Staljin imao efikasniji metod obračuna sa neistomišljenicima;

-da je njegov režim u tadašnjoj Jugoslaviji, napravio hiperinflaciju koju istorija ne pamti (imali smo novčanicu sa 11 nula);  

-da je sa političkim banditima, kojima se okružio i članovima familije, -opljačkao i građane i državu;

-da je od mirne i stabilne zemlje, napravio policijsko-mafijašku državu;
-da je, kao krunu svoje vladavine, rasturio zemlju, na Balkanu pokrenuo ratove i hiljade majki zavio u crno;

…i tako u nedogled.

Zato Dačiću i družini poruka da smire hormone, a građane Srbije ostave na miru. Ako im je stalo da od Cobija napraviš sveca, neka njegovu sliku, svako u svom domu, stave na mesto ikone.

Ako im je i to malo, neka se presele u njihov Kumrovec, pardon Požarevac, pa neka ispod one lipe, pored Cobija, uživaju dokle im je volja, a Srbiju da ostave na miru.

Daleko im lepa kuća bila.