Holding od 3.000 dripaca

Da ponovim (i malo dogradim) štivo o kome sam, na istom ovom mestu, pisao pre dve godine.

U ovom vremenu tranzicije znanje i pamet se ne uče i ne stiču – oni su u velikoj meri kupuju.

Neki „špricani“ tipovi koji nemaju meru ni u čemu i kojima u životu ništa nije sveto, sve civilizacijske vrednosti su bacili pod noge.

Sa evrima za koje su prodali praziluk, bostan, neku šikaru, tele ili dedinu zaostavštinu odlaze na trafike, u kafane, privatne berze i jazbine.

To su njihove škole, fakulteti i univerziteti.

U njima „školovanje“ traje dok se ne pojede prase, a svečano uručenje diplome obavlja se ispod stola.

U Pčinjskom okrugu, u ovom vremenu tranzicije, tako se „obrazovalo“ preko 3.000 uglednih i platno sposobnih građana.

Kako mi novinari volimo da kažemo, to je podatak iz izvora bliskih policiji.

Isti izvor kaže da bi ta brojka mogla da bude i veća.

Diplomama sa privatnih fakulteta iz Beograda, Novog Pazara, Sremske Kamenice, Slankamena, Blaca konkurenciju danas prave južnjačke, izvorne diplome Visoke vaspitačke škole iz Bujanovca, Visoke škole strukovnih studija iz Vranja, a bogami i Učiteljskog fakulteta.

– Veliko tržište, velika ponuda, mnogo novca.

Sve ima svoju cenu i sve se radi u rukavicama – komentariše sagovornik.

Halo, ljudi, zamislite u rukama spisak od 3.000 „doktora nauka“, „magistara“, „lekara“, „advokata“, „menadžera“ „inženjera“, „pravnika“, „ekonomista“, do „medicinskih sestara“, „vaspitača“ i „ložača kotlova“.

Čitav holding dripaca, intelektualnih kriminalaca, iščašenih tipova danas su javne političke ličnosti, direktori, šefovi, poslovođe, naše komšije iz sokaka, propovednici novog vremena i svetlije budućnosti.

Ako je u okrugu nešto preko 30.000 zaposlenih, znači li to da je tek svaki deseti kupio diplomu.

Ne, to jednostavno nije tačno.

Pa, hajde onda da otvorimo tu Pandorinu kutiju?