Nije naš problem u tome što nas vode čakiki, diniki, miriki, zokiki ili cobiki.
Naše lokalne vođe menjale su se i menjaće se dok je sveta i veka demonstrirajući liderstvo na manje-više dobar ili manje-više loš način.
Nisu ni direktori javnih preduzeća ti koji nam direktno utiču na živote.
Imamo mi mnogo veći problem.
Postoji jedan sloj ljudi u gradskoj upravi, javnim preduzećima, gradskim i republičkim inspekcijama i drugim organima koji je vazda tu.
Ispod onog prvog ešalona.
Godinama ih gledamo, neke i decenijama.
Izvrdali su sve moguće lustracije.
Svaka vlast ima svoj kraj, ali taj aparat, taj srednji sloj vlasti čije odluke direktno zadiru u živote običnih smrtnika, nesmenjiv je.
Bogom dan.
Ture one naočare na vr’ nosa i zavlače vas kao malo dete.
To su ljudi koji su vazda na nekim funkcijama u senci – načelnik, šef odseka, tehnički direktor, šef šefovog šefa, pomoćnik šefa, upravnik ovoga ili onoga i sl.
Donose važne odluke i, što je najbitnije, ne moraju nikog da pitaju.
Ako ih odozgo provale, provale.
Daju pocenat i idu dalje.
Nisu članovi partija ili pak stranke menjaju priklanjajući se vladajućoj političkoj eliti.
Posluju isključivo u svom, ponekad delom u interesu onog ko im plati da mu završe neki posao.
Najčešće izgovaraju proste rečenice tipa „će završimo“.
Činjenica da nisu u žiži javnosti omogućava im da rade „rad“.
Oni su na važnim pozicijama; potpisuju i udaraju pečate, izdaju ili neće da vam izdaju razne dozvole i odobrenja, nešto nekome zabranjuju ili omogućavaju.
Ruše ili neće da sruše, daju vam prolaz negde ili ne daju, onome ko plati daju da radi nešto na vašu štetu, najčešće neće da pošalji ekipu na poziv običnih građana koji imaju neki problem.
Traže da im platite da urade nešto na šta su inače obavezni po zakonu.
Zaustavljaju vas, kontrolišu, upadaju u vaše objekte mimo zakona, jedu i piju mufte, naravno o vašem trošku, a najčešće ne rade ono što bi trebalo da rade.
Posledice su opasno istanjeni živci građanstva, ružan grad, odsustvo vladavine prava i bilo kakve pravde.
S druge strane, njihove pajtaši i mecene iz grada koji im plaćaju za usluge, zaštićeni su kao beli medvedi i njima dlaka s glave ne sme da fali.
Kad im ne što treba, dobiju za sekund.
Nema veze što nije po zakonu.
Onda kroz neko vreme čujete kako su ti činovničići kupili stan, dva u Beogradu, Novom Sadu, Solunu, izgradili vikendicu na Vlasini.
Otvore kafanu, restoran, kafeteriju.
Tu su opet zaštićeni jer ih oni kojima završavaju ne diraju, a više je očigledno da treba da ih diraju.
Na šefovoj prizmenoj kućici po pravilu kroz neku godinicu nikne sprat, dva ili makar srede potkrovlje.
Pa vas zovu da vidite.
Na kraju ispred kuće osvane novi autić.
Na kraju valjda zato što se vidi, bode oči.
Onda krenu da valjaju laži o kreditima, a slamarica puca.
E, njih treba da smenite.
Ako mislite da malo duže vladate.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.