Kao i devedesetih godina prošlog veka, kada smo bili svedoci potpisivanja peticije protiv Slobodana Miloševića, peticije za podršku Slobodanu Miloševiću i slično, i poslednjih meseci ove godine potpisuju se razne peticije.
Pre skoro četiri meseca, Odbor za prava deteta Skupštine Srbije prihvatio je inicijativu za uvođenje Aleksinog zakona.
Inicijativa je rezultat peticije koju su građani Srbije potpisali putem interneta.
Mladić je bio žrtva vršnjačkog nasilja.
Iako postoje dokazi, ispalo je da niko nije kriv.
Zakon, dakle, još uvek nije usvojen.
Članovi neformalne grupe „Dva minuta tišine“ održali su protest u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu kako bi ukazali na problem vršnjačkog nasilja.
Da se peticija ne bi bacila u vodu, pre nekoliko dana predstavnik pomenutog udruženja Vladimir Jovanović hodao je neprekidno šesnaest sati prešavši više od 70 kilometara.
Došao je iz Novog Sada u Beograd da ukaže da je peticija ozbiljna stvar i da Aleksin zakon treba da bude usvojen što pre.
Na korak od usvajanja zakona, raspisani su vanredni parlamentarni izbori i stalo se sa tim.
Čekamo da se formira Vlada Srbije.
Nedavno se na društvenoj mreži Fejsbuk pojavila peticija za registar porodičnog nasilja.
Stravična fotografija prebijene žene koja drži natpis „Pomozite mi, ne znam da li ću dočekati sutra“ ne verujem da je bilo koga normalnog ostavila ravnodušnim.
U tekstu za potpisivanje peticije piše „Zaustavimo nasilje nad ženama, pokrenimo peticiju za registar porodičnih nasilnika.
Ne dozvolimo da se ikada više ponovi Žitište.
Pokrenimo inicijativu da zakonom bude kažnjivo da se od žrtve pravi krivac i da se traže opravdanja za zločince”.
Potpisala sam i ovu peticiju, ali su me šokirali komentari tipa: ”Izlazi sa drugaricom u kafić na piće, ne kuva ručak i očekuje da je muž poštuje i ne bije“.
Poslednja peticija koju sam potpisala je podrška Neni Kunijević, autorki emisije na RTS-u „Leti leti pesmo moja“ o očuvanju pravih vrednosti.
Dobitnica je najviših priznanja za doprinos kulturi.
Emisija se do pre mesec dana emitovala subotom na drugom programu RTS-a.
Specifičnost ove emisije, osim toga što traje dvadeset godina, je i to što je u sklopu nje snimljeno preko pet hiljada pesma.
Od Kunijevićke se nakon skoro pet decenija rada na RTS-u zahteva da unese inovacije u emisiju, jer RTS traži „rejting“!
Ona to ne želi, naravno s pravom, jer smatra da radi u nacionalnoj, a ne u nacionalističkoj televiziji i kaže da RTS nije javni servis.
Niti je to ikada bio, a neće ni biti.
U komentarima nakon potpisivanja peticije za Nenu Kunijević mogu se pročitati samo reči hvale.
Nesumnjivo, ona ne traži podršku javnosti, već želi da ukaže da je kolegijum RTS-a u obavezi da odgovori na njeno pismo u kome objašnjava problem.
Jedino se očigledno građanski sloj probudio i na ovakav način želi da kaže da je preko potrebno da se „definiše“ šta su i kako treba da funkcionišu institucije sistema.
Što se Vranja tiče, ne pamtim kada smo poslednji put pokrenuli peticiju „za“ ili „protiv“.
Biće da nam je sve potaman.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.