Najveći javni parking u gradu

Kada je početkom ratnih devedesetih, usled ekonomske krize i međunarodnih sankcija, brdsko-planinska čobanerija smeštena uz transferzalu Pčinja – Petrova Gora – Poljanica, (delom i iz nizije, iz moravskih sela uz Tužnu Moravu) shvatila da neće moći poput svojih očeva da bude „gazda u selu“, dobar deo te mladeži zaputio se u Sremsku Kamenicu. Da tamo završi srednju školu unutrašnjih poslova i ubije više muva jednim udarcem – obuče plavu milicijsku uniformu, stavi „jorgane“ do lakata postane gazda i to u gradu. To je jedan od momentuma koji su označili početak urbane devastacije Vranja.  Taj čobanin-milicajac ima nepogrešiv njuh gde se u policiji najlakše postaje gazda – u saobraćajnoj, naravno. Tu je faktički svaki saobraćajac koji to želi (svaka čast izuzecima) gazda i vlasnik privatne saobraćajske radnje. Ide okolo, guda, mekeće, prihoduje redovno i vanredno, jede, pije o tuđem trošku, svi ga uvažavaju i vrata su mu svugde otvorena. Statusni simbol je nekad bio „opel suza“, danas „audi“ ili BMW trojka. Za to vreme, pošten svet pati, što je čobaninu i cilj jer on po vokaciji mrzi sve urbano. Uzmimo samo jedan primer. Između Ulice Lenjinove i Ulice Oca Justina Popovića u nekada urbanom naselju „Češalj“ prostire se jedna slepa uličica koja prolazi kroz srce najstarijeg gradskog stambenog bloka. To slepo crevo, iako malo, jedno je i od mesta sa najvećim brojem garaža u gradu za koje korisnici uredno plaćaju kiriju JP „Novi dom“. Prirodno, parkiraju i stanari koji tu žive. Zahvaljujći nečinjenju milicajaca-čobana, ta je uličica poslednjih godina pretvorena u najveći besplatan parking u Vranju. Vozači koje su milicajci-čobani indirektno tu doveli (blizu je bolnica, blizu je centar, blizu je sve) besomučno dolaze iz dana u dan i parkiraju. Parkiraju gde stignu – ispred vaše garaže (zaboravite da ćete stići negde ako se žurite, neko vam se već parkirao i otišao u bolnicu, na pijac ili na posao), na zelenoj površini, na trotoarima, ispred ulaza zgrada, gde-god mogu. Zabole milicajce-čobane što na početku tog slepog sokaka nigde nema oznake „P“ ili nekakve druge signalizacije koja po Zakonu o bezbednosti saobraćaja označava da je parkiranje dozvoljeno. Ovo je samo jedan egzemplar, ima ih mnogo po Vranju. A po već pomenutom zakonu (član 66, stavovi 13 i 18) – „vozač ne sme da parkira vozilo na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno saobraćajnom signalizacijom“ (svaki dan je tu na trotoaru pedeetak parkiranih vozila sa tablicama KM, GL, BU) i „na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže“. Znači, braćo čobani, vratite se u vaša sela, čuvajte ovce i koze i vodite vaše drugare da parkiraju na vašoj livadi i ispred vaše štale. Osetite malo i vi blagodeti ruralnog života.