Koluma Vukašina Obradovića: Andrija i Milan, Vučić i Nikolić

Portala dnevnog lista „Vijesti“, objavio je kolumnu Vukašina Obradovića pod nazivom „Andrija i Milan, Vučić i Nikolić“. Portal InfoVranjske.rs kolumnu prenosi u celosti i bez dodatnih izmena.

Iako nema jasnih naznaka šta se dešava unutar prosrpskog bloka, posljednja zbivanja umnogome podsjećaju na političke turbulencije u Srbiji 2008. godine

„Crna Gora je spremna da doprinosi saradnji u regionu i da promoviše zajedničke interese i pozitivne aspekte međudržavnih odnosa u jugoistočnoj Evropi.“

Možete li pogoditi ko je i gde izgovorio ovu, pomalo izanđalu, frazu, a da ne guglate?

Ne, nije Jakov. Olakšaću vam premišljanje. Persona je iz srpskog bloka, a nije Dalaj Lama?

Da vas nepotrebno ne stavljam na muke – citiranu rečenicu sa početka teksta je izgovorio Slaven Radunović, šef delegacije Skupštine Crne Gore u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

U Tirani je, naime, početkom nedelje održan Međuparlamentarni forum delegacija PS OEBS-a iz jugoistočne Evrope, na kome su, kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu crnogorskog parlamenta, predstavljena „dostignuća i napredak Crne Gore u procesu evropskih integracija“.

Iako se, na prvi pogled, može učiniti besmislenim, prvo što mi je na um palo kad sam video ovu vest je čuveni slučaj rumunskog kipara Constantina Brâncușija i njegove skulpture „Ptica u letu“.

Prije više od sto godina, 1922. godine, na carinu u SAD je stigao tri metra visok konusni bronzani šiljak, pa su carinici, posle dugog premišljanja, pošiljku okarakterisali kao „kućno posuđe ili bolnički instrumenti“, a ne umetničko delo koje je američki fotograf i kolekcionar Edward Steichen, francuskim parobrodom „Paris“, doneo u Njujork, na izložbu koju je trebala biti priređena u galeriji Brummer.

Usledio je sudski spor koji je pokrenula Gertrude Whitney iz čuvene porodice Vanderbilt, pokroviteljica avangardne umetnosti i osnivačica muzeja Whitney jer je, prema carinskoj deklaraciji, Steichen morao platiti carini 45 odsto procenjene vrednosti ovog „posuđa“.

Spor je potrajao do 1928. kad je sudija Byron Waite presudio u korist Brâncușija i proglasio „Pticu u letu“ umetničkim delom.

Naravno, zapitaćete se kakve veze ima rumunski kipar i crnogorski parlamentarac Andrija Mandić?

Pa, ima jer je u toku sudskog postupka upravo sudija Waite postavio važno pitanje kiparu Jacobu Epsteinu, pioniru američke moderne umetnosti i ključnom Brâncușijevom svedoku.

„Može li onda i obični mehaničar napraviti umetničko delo“, lukavo je pitao sudija.

„Teoretski, on može napraviti potpuno isto delo ali ga nikad ne bi mogao zamisliti“, mirno je odgovorio američki skulptor i umnogome odredio pravac u kome će se u budućnosti kretati umetnost, a ja bih dodao i politike, bar ove aktuelne, crnogorske.

Jer, da parafraziram Epsteina, kad Radunović izgovori citiranu rečenicu sa početka teksta, potpuno je jasno da bi on & comp. mogli uvesti Crnu Goru u EU ali je problem što ovo društvo iz prosrpskog bloka nikako ne može da zamisli šta je, zapravo, Evropska unija.

Dokaz za to je post na mreži X Milana Kneževića, koga mnogi smatraju istinskim liderom ne samo Demokratske narodne partije, već celokupnog dela crnogorske političke scene koji kolokvijalno nazivamo „bivši DF“.

„Malo nas ima da ne budemo tamo, a biće nas mnogo kad se tamo sretnemo“, napisao je Knežević gotovo u isto vreme kad je održavan skup u Tirani, pojašnjavajući da „jedini odgovor na pokušaje genocidizacije srpskog naroda, otimanje Kosmeta, čipovanja naše istorije, gubljenje identiteta, jeste Đurđevdanski sabor“.

Ova objava je usledila nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će 5. i 6. maja u Beogradu i drugim delovima države biti održan veliki Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske.

O znamenitom događaju, o kojem se već u „srpskom svetu“ dobrano udara u talambase, Andrija Mandić se još nije oglasio, kao što nema komentara iz ovog „proevropskog“ dela „bivšeg DF“ na izjavu, recimo, Vladislava Dajkovića, predsednika nečega što se naziva Slobodna Crne Gora, o tome da se „rađa nova politička realnost u Crnoj Gori “ i „javlja jak politički blok na čelu sa Milanom Kneževićem“.

Pomenuti fan Jovane Jeremić ovakvu je ocenu dao nakon što je sa Kneževićevim DNP-om Slobodna Crna Gora postigla „sporazum o organizovanoj saradnji i jedinstvenom političkom djelovanju“. Te dve partije, kako je najavljeno, zajedno će nastupiti na lokalnim izborima u Budvi i Andrijevici.

Knežević je pre Slobodne Crne Gore, krajem prošle godine, pod svoje skute svio i Pravu Crnu Goru Marka Milačića, a već uveliko se spekuliše da će se ovom bloku pridružiti i Vladimir Leposavić, poznati srpski nacionalni delatnik, kojem je na prošlim parlamentarnim izborima, sa listom „Pravda za sve“, malo nedostajalo da uđe u parlament.

Iako nema jasnih naznaka šta se dešava unutar prosrpskog bloka, poslednja zbivanja umnogome podsećaju na političke turbulencije u Srbiji 2008. godine, kada je tadašnji lider Srpske napredne stranke (SNS), citirajući sam sebe, konačno zaključio da je dosta bilo opozicionarenja.

„Život je kratak, a ja to znam najbolje – radio sam na groblju“, kazao je još 2003. godine Tomislav Nikolić, ali će Vojislav Šešelj, tada već utamničen u Sheveningenu, tek pet godina kasnije ukapirati na šta je, zapravo, njegov nekadašnji prvi i najverniji saradnik mislio, sahranjujući ovog puta Srpsku radikalnu stranku (SRS).

Andrija Mandić nije, koliko znam, radio na groblju, ali je prošle godine i on došao do istog zaključka, pa se iz večite opozicije preselio u udobnu većinu i fotelju predsednika Skupštine.

On i Milan su upokojili DF ali, izgleda da, kako je pre oko mesec dana rekao Knežević, njih dvojica dele većinu programskih opredeljenja ali „imaju različite poglede na neke strateške procese“.

O kakvim razlikama i procesima je reč, uprkos upornom insistiranju novinara, „Brus Li iz Zete“ do danas uporno odbija da objasni ali, čini se, da ovo okupljanje Slobodne i Prave Crne Gore, uz eventualno Leposavića, oko DNP-a, ako ne govori ono nagoveštava o čemu se zapravo radi.

Postoji mogućnost da se, zapravo, radi o političkom manevru sa ciljem da se ne izgubi nijedan srpski glas, kako iz skupine onih koji podržavaju učešće u vlasti tako i iz radikalnijeg dela glasača kojima su Kneževićeve izjave muzika za srpske uši. Valja, ipak, podsetiti da je Vučić slične „razlike“ materijalizovao tako što je Nikolića poslao u političku penziju.

Ko će tom slučaju u „bivšem DF-u“ biti Toma, a ko Vučić, ne može se zaključiti samo na osnovu proste analogije sa SRS i SNS, Šešeljem, Vučićem i Nikolićem. Ali jedno je sigurno – Svesrpski sabor, glasanje o prijemu Kosova u Savet Evrope i najavljena rezolucija o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, pokazaće ko je iz dvojca Mandić-Knežević, da se vratimo na Brâncușija, automehaničar, a ko vajar.