Koliko je fabrika i kompanija NAPUSTILO VRANJE

Deset stranih kompanija napustilo je Srbiju po istoj, provereno dobroj taktici, beže, a niko im ništa ne može u zemlji i gradovima gde su uz zdušnu pomoć države otvorili svoje pogone i zaposlili radnike, od Vranja na jugu do Subotice na krajnjem severu, piše Blic.

Vranjski recept „uhvatio“ se osim najvećeg grada na severu Bačke i u Nišu, Smederevu, Kragujevcu i drugim mestima, a poslednja „pobegulja“ je turska fabrika „Berteks tekstil“, deseta po redu u Srbiji, koja je preko nići zatvorila pogon i „utekla“ glavom bez obzira iz najvećeg gradskog centra Šumadije.

Objekat u kome se nalazio pogon «Berteksa» je zatvoren, oglašena je njegova prodaja, a nekoliko stotina radnika je ostalo bez posla kao tehnološki višak bez prava na otpremnine.

Vranjski lanac bežanije otvorio je „Dević tekstil“ iz Bosne i Hercegovine, koji je otvorio pogon u Vranju 2010, zaposlio 80 radnika, najavio velika ulaganja i proširenje proizvodnje, a onda je u novembru 2016. spakovao mašine i odneo ih u Novi Sad, niko se nije oglasio, ni vlasnik „čuveni“ Novo Dević iz Teslića, i – nikom ništa, svi su zaćutali i zaboravili i Devića i njegov pogon.

Naredna pobegulja iz Vranja, u aprilu 2019. bila je fabrika nameštaja „Spilit“, investicija ruskog biznismena Andreja Hodaševiča, vlasnika kompanije „Mnogo mebeli“, koja je zaposlila 300 radnika na jugu Srbije i oko 200 u Somboru.

Nakon prilično tajnovitog odlaska Rusa iz Vranja sa delom mašinskog parka, od Hodaševića ni traga ni glasa, ipak, u maju 2019. on se oglasio, obećao isplatu dugovanja radnicima, doduše, isplatio obaveze prema njima, uz opravdanje „da su loš staf i slab kvalitet proizvoda krivci za odlazak“, ali za utehu bez ikakvih posledica po vlasnika kompanije.

Slučaj „Geoksa“ je karakterističan i nešto drugačiji od ostale bežanijske bratije, ugovor sa Vladom Srbije zaključen je 2012. godine, u januaru 2016. počela je proizvodnja, tada je zaposleno 1.278 radnika, taj broj će varirati iz godine u godinu, državna subvencija po zaposlenom iznosila je 9.000 evra, radili su do kraja jula 2021. godine, a onda su prestali sa proizvodnjom od prvog avgusta, ostavivši bey posla oko 1.250 zaposlenih.

Prema očekivanju, Mario Bazilio i njegovi okrivili su pandemiju i njen utocaj na smanjenje proizvodnje i plasmana, iako su odluku o odlasku iz Vranja i likvidaciji fabrike doneli mnogo ranije.

Konačno, za prvu stranu kompaniju pobegulju iz Vranja treba proglasiti fabriku „Zamber“ Grka Jani Savasa iz Velike Britanije, koji je potpisao ugovor sa Vladom Srbije čiji je predstavnik bio ministar privrede Mlađan Dinkić, lider G 17 plus, kasnije Ujedinjenih regiona Srbije.

Ugovor je potpisan 2007. godine u Beogradu, otvoren je pogon u «Jumku», ali se nova fabrika gradila na lokaciji nekadašnje konfekcije «Sloboda», vrlo brzo su usledile teškoće u odvijanju proizvodnje i isplati zarada zaposlenima, pa sredinom 2009. godine «Zamber» zatvara pogon i napušta Vranje, ostavivši bez posla 300 radnika.